Данас Свети Ћирило и Методије

24.05.2024. 08:32
0
ИЗВОР: srna.rs

Српска православна црква /СПЦ/ данас прославља Свету браћу Ћирила и Методија, који су ширили хришћанску вјеру и писменост међу Словенима.

Рођени су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу Словенима /македонским/ и тако научио словенски језик.

По повратку у Грчку замонашио се, а мало послије тога придружио му се и млађи брат Ћирило /Константин/.

Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповиједнике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија.

Они су убиједили прво Кагана, а затим и много народа превели у хришћанство.

По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски.

На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире вјеру Христову, а умножене црквене књиге подијелили су свештеницима да уче омладину.

На папин позив стигли су у Рим, гдје се Ћирило разболио и умро 14. фебруара 869. године.

Методије се потом вратио у Моравију и наставио са ширењем вјере међу Словенима све до упокојења 6. априла 885. године.

Његово дјело наставили су његови ученици са светим Климентом, као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију /Охрид/ и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија.

Коментари 0
Повезане вијести
Данас Свети Ћирило и Методије Данас Свети Ћирило и Методије
Сутра Свети Ћирило и Методије Сутра Свети Ћирило и Методије
Слава Универзитета у Источном Сарајеву и промоција доктора наука Слава Универзитета у Источном Сарајеву и промоција доктора наука
Најчитаније
  • Миланко Цицовић - не упрља срце мржњом, а показа чојство и јунаштво
    5h 51m
    11
  • Јакна од антилопине коже
    18h 50m
    13
  • Жена из пјесме Бијелог дугмета заиста је постојала, била је дивна бака тужне старости
    19h 45m
    27
  • Десанка Максимовић: Књижевна вила, пјесникиња душе
    20h 59m
    34
  • Источна Илиџа: Одржан састанак са представницима Удружења ветерана Војне полиције Сарајевско – романијског корпуса
    21h 37m
    2