Српска православна црква /СПЦ/ данас обиљежава Видовдан, празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у Боју на Косову 1389. године.
На литургијама у свим православним храмовима помиње се страдање које је оставило вјечну поруку на историју, етику и традицију српског народа.
Видовдан или празник сјећања на косовску погибију обиљежен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према "Прологу" владике Николаја Велимировића, поријеклом са Сицилије.
Овај светитељ хришћанство је задужио подвизма у вријеме цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.
Исти датум у календару СПЦ помиње се и као празник старозавјетног пророка Амоса - славе српског кнеза Лазара који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се својим велможама причестио у цркви Самодрежи на Косову.
Према "Прологу", СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јефрема, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је "1382. вјенчао кнеза Лазара за цара".
На литургијама у свим православним храмовима помиње се страдање које је оставило вјечну поруку на историју, етику и традицију српског народа.
Видовдан или празник сјећања на косовску погибију обиљежен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према "Прологу" владике Николаја Велимировића, поријеклом са Сицилије.
Овај светитељ хришћанство је задужио подвизма у вријеме цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.
Исти датум у календару СПЦ помиње се и као празник старозавјетног пророка Амоса - славе српског кнеза Лазара који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се својим велможама причестио у цркви Самодрежи на Косову.
Према "Прологу", СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јефрема, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је "1382. вјенчао кнеза Лазара за цара".
