"Мартовске иде" је у римском календару био назив за 15. март и на тај дан се у Риму одржавала светковина у част бога Марса која је подразумијевала и велику војну параду.
Римљани нису дане у мјесецу бројали редом већ су их одређивали према појави младог мјесеца. Први дан у мјесецу је називан "календе", а дани када је мјесец пун "иде".
У пракси, то је био сваки 15. у мјесецу за март, мај, јул и октобар, а 13. за све остале мјесеце у римском календару.
Цезарове иде
Ипак, израз "Мартовске иде" добио је негативну конотацију по којој се и данас памти тек након што је 15. марта 44. године прије нове ере у Риму убијен цар и војсковођа, Гај Јулије Цезар.
Према Плутарху, прије самог атентата Цезар је од неког видовњака био упозорен да му пријети опасност на "Мартовске иде", али је то упозорење занемарио. На путу ка Помпејевом театару гдје ће бити убијен Цезар је, према причи, срео истог мудраца.
- Видиш, "Мартовске иде" су дошле - подругљиво је добацио Цезар старцу.
- Да, дошле су, али још нису прошле - одговорио му је видовњак.
Сусрет је драматизовао Вилијам Шекспир у својој драми "Јулије Цезар", одакле потиче и изрека која се одржала до данашњих дана: "Чувај се Мартовских ида".
Отада израз "Мартовске иде" служи да опише опасност или невољу која пријети и која ће се догодити у тачно одређеном тренутку.
Кобне "иде"
Случајно или не, тек "Мартовске иде" показале су се кобним много пута током забиљежене историје. На тај дан 1536. султан Сулејман Величанствени је убио свог великог везира и најбољег пријатеља Ибрахим-пашу.
Затим, 1917. године баш на данашњи дан је абдицирао Никола II Романов, посљедњи руски цар, а 1939. Хитлерови нацисти су окупирали Чешку, Словачку и Моравску, пише "Историјски забавник".