Република Српска не зна колико броји становника, а по посљедњим процјенама Завода за статистику Републике Српске из 2020. године, има нас 1.136.274.

Међутим, по рачуници појединих демографа, у Српској у овом тренутку има између 950.000 и 970.000 становника.

Завод за статистику Републике Српске, приликом процјене становништва у Републици Српској, користи податке из Пописа становништва из 2013. године, податке о броју рођених и броју умрлих, те резултате о унутрашњим миграцијама.

Дакле, у процјенама становништва у Републици Српској недостаје веома битан елемент, а то су подаци о спољним миграцијама.

Нико не води ту евиденцију, чак не постоје ни процјене, а требало би ако имамо на уму да све више грађана одлази у иностранство и то са комплетним породицама. Због тога процјена становништва није потпуна.

– Републички завод за статистику Републике Српске због непостојања квалитетних извора података није у могућности да успостави статистичку активност спољних миграција. Из наведених разлога не располажемо подацима о броју људи који су се иселили из Републике Српске у иностранство – кажу за Српскаинфо кратко у Заводу.

Сличне одговоре Српскаинфо је добио и у Центру за демографска истраживања.

– Не располажемо подацима о спољним миграцијама. Без тих показатеља не може се говоти о тачном броју становника. Статистика се базира на процјенама на затвореном типу популације – каже за Српскаинфо проф. др Драшко Маринковић, предсједник Центра за демографска истраживања.

Кад се поброје све категорије грађана у Републици Српској, односно запослени, незапослени, пензионери, ученици, студенти, дјеца до шест година, процјене о броју запослених у сивој зони, пољопривредници… не дође се ни до 900.000 људи.

Међутим, демограф Александар Чавић за Српскаинфо каже да је то веома незахвалан начин да се покуша доћи до броја становника, јер се користе различити извори који користе различите методе.

– Најквалитетнији податак који имамо је податак из Пописа становништва из 2013. године и тај број од 1.170.342 треба увијек корисити као полазну основу. Подаци о виталној статистици су веома поуздани, а унутрашње миграције биљежимо на доста високом нивоу. Дакле, имамо проблем са перципирањем спољних миграција – истиче Чавић.

Он сматра да је неопходно почети евидентирати и податке о спољним миграцијама.

- То се може урадити користећи податке Агенције за рад и запошљавање БиХ, дипломатско-конзуларних представништава земаља кључних у које се одсељава наше становништво, податке Еуростата о издатим радно-боравишним дозволама и евентуално податке теренских истраживања невладиног сектора – објашњава Чавић.

Тако бисмо, како оцјењује, дошли до исправнијег податка о броју становника. По његовим истраживањима, у Републици Српској има између 950.000 и 970.000 становника.

– Да имамо иоле поуздану статистику о спољним миграцијама у неком петогодишњем периоду, могао бих у свакој години правити кретања и предвидјети кретања у будућности – наводи Чавић.

Осим тога, како каже, имамо још један проблем, а то је чињеница да имамо изузетно много становништва које има полугодишње кретање према ЕУ.

Значајан дио становника обухваћено је, додаје, полулегалним миграцијама.

– Људи одлазе на три мјесеца и раде на црно или код рођака у ЕУ, потом се враћају да им не би изрицали мјере забране, па поново одлазе. Кад се остваре услови да дођу до докумената да могу легално да раде, сматрам да ће истог момента престати да буду наше становништво. А ријеч је о десетинама хиљада људи који су обухваћени таквим радним ангажманима – наводи Чавић.