Дионица пута од Лапишнице до Рогатице добила је назив „Пут српских жртава Старог Брода на Дрини“, чиме ће путнике трајно подсјећати на страдање српског народа и покушај његовог затирања на простору лијеве обале Дрине, али и на цијену која је плаћена за његов опстанак, изјавио је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.

Ћосић је за Срну рекао да је за наредну седмицу планирано постављање саобраћајних табли, чиме ће званично бити обиљежена дионица магистралног пута Лапишница–Љубогошта–Подроманија–Рогатица под називом „Пут српских жртава Старог Брода на Дрини“.

Он је нагласио да у данима када град Источно Сарајево молитвено и свечано прославља свог небеског заштитника, Светог свештеномученика Петра Сарајевског и Дабробосанског, иницијатива за очување памћења на страдање српског народа у току Другог свјетског рата ступа у своју завршну фазу, преноси Срна.

Ћосић је рекао да је пројекат реализован уз званичну сагласност Министарства саобраћаја и веза Републике Српске и Јавног предузећа „Путеви Републике Српске“, те уз благослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома.

Он је истакао да ће се овим меморијалним обиљежјем сваки путник који буде пролазио овом дионицом подсјетити на статистичку чињеницу да је сада на простору који је обухватала НДХ требало да живи 3,21 милион Срба, којих је данас тренутно нешто мање од милион у оном "остатку остатака српског народа са лијеве стране Дрине" - у Републици Српској.

Према његовим ријечима, повезивањем спомена на Светог Петра Дабробосанског са трајним сјећањем на старобродске мученике, ова дионица пута престаје да буде само саобраћајна веза и постаје својеврсни коридор памћења.

- Сваки километар, од Лапишнице до Рогатице, опомиње на цијену слободе и подсјећа да стаза којом данас слободно ходимо носи на себи стопе нашег народа гоњеног ка Дрини са циљем систематског затирања свега српског - рекао је Ћосић.

Ћосић је подсјетио да је Петар Зимоњић, као непоколебљиви Христов војник, постао једна од првих великих жртава усташких казамата и логора.

- Колико је био стамен и угледан код свог народа, али и код народа који су живјели у повјереној му епархији, говори чињеница да ни данас није откривено мјесто коначног страдања, да немамо мошти пред којим бисмо се молили, али да је и такав, физички неприсутан, постао трајни симбол Васкрсења његове пастве, што се посебно односи на Србе из Сарајева, који су поносно и пркосно под његовим светитељским окриљем наставили да живе у новом, Српском Сарајеву - написао је Ћосић.