Стручњаци са Универзитета у Тексасу открили су да су дјеца чији родитељи пате од алкохолизма изложена ризику од раног старења и повезаних здравствених проблема. Студија је објављена у часопису Aging and Disease (AgeDis).
Претходна истраживања показала су да су дјеца из породица са историјом злоупотребе алкохола склона болестима и поремећајима у понашању, али кључни разлози за овај тренд остали су нејасни.
Конкретно, потомци особа с овисношћу о алкохолу често имају симптоме прераног старења, попут високог холестерола, срчаних проблема, артритиса и ране деменције, који се могу манифестовати већ у доби од 40 година.
У новој студији, наулници су користили мишеве за моделирање учинака родитељске конзумације алкохола на потомство. Одраслим мужјацима и женкама давана је или чиста вода или 10%-тна отопина етанола. Женке су биле изложене алкохолу и прије зачећа и током ране трудноће.
Истраживачи су затим успоредили потомке из различитих група: контролне групе (нису били изложени алкохолу), мајчинске групе (само су мајке пиле алкохол), очинске групее (само су очеви пили алкохол) и групе у којој су оба родитеља пила алкохол.
Учинци су били најизраженији код потомака из групене гдје су оба родитеља конзумирала алцохол.
Истраживачи су пронашли доказе да конзумација алкохола од стране родитеља доводи до раног старења и митохондријске дисфункције код потомака.
Митохондрије су одговорне за напајање станица енергијом. Једно од кључних открића било је повећање станичног старења у мозгу и јетри младунаца. Станично старење је стање у којем се станице престају дијелити и акумулирају оштећења, што придоноси болестима повезанима са старењем.
Знанственици су открили повишен ниво активности β-галактозидазе која се повезује са старењем, те повећану експресију гена п21 и п16Инк4а у мозгу потомака, што такође указује на убрзано старење. Осим тога, утврђено је да јетра мушких потомака има значајне маркере раних болести тог органа, као што су повећано накупљање масти и фиброза.
То је било најизраженије код потомака из групе гдје су оба родитеља конзумирала алкохол, што указује на адитивни учинак мајчине и очеве конзумације алкохола.
Научници препоручују будућим родитељима да озбиљно схвате свој животни стил и унапријед створе здраве навике јер од тога зависи здравље њихове дјеце током цијелог живота.