За Луку Црепуљаревића чула је цијела Србија. Златиборац који је одлучио да остане на дједовини сам брине о имању, дирнуо је и одушевио многе грађане, а овог јуна је и матурирао и већ спрема пријемни за факултет.

- Завршио сам економску школу, смјер за цариника. То сам одлучио да наставим даље и упусујем Восоку школу струковних студија у Новој Вароши, смјер такође везан за порезе и царину. Желио сам да останем на селу, тако да ћу путовати на предавања и испите. Потрудићу се да све те обавезе уклопим. Не идем ја са мог огњишта, бићу ту и са дипломом – рекао је Лука за агенцију  RINA.

Од кад је својим ентузијазмом, ставовима необичним за једног младог човјека и својом великом вољом разгалио многа срца, за Луку се много тога променило. Његов труд препознали су и из локалног “Еко аграра” који су Луки поклонили уматичене овце о којима са поносом водим рачуна.

– Било је много коментара. Док су ми се једни смејали, други су ме подржавали. Сви су ми били вјетар у леђа, и ови што ме куде и људи који ми пружају велику подршку. Добио сам стадо уваца, услови су одлични јер се свака уматичена овца на Златибору субвенционише, тако да сада имам и одређену економску исплативост – прича Лука.

Овај младић прије десет година остао је без оца, има сестру и мајку и стицејм тужних околности једина је мушка глава у породици. Није их изневјерио јер се још као веома млад показао као велики заштитник и радник у Смегњеву где је становника све мање.

– Комшији сваког јутра музем краву јер он више није у могућности да обавља те сеоске послове због година, старијим бакама цепам дрва кад год треба, оне ми исплету џемпер јер не желим да им наплатим. Међутим, иако ми није нужда јер је од оца остала пензија, а од школе имам стипендију пошто сам одличан ђак, волим и да заврнем рукаве кад год је потрбено и тако зарадим неки динар. Улажем у кућу на селу, променио сам врата, прозоре, мало проширио собу. Имам у плану да сазидам шталу. Желим да кад би моји покојни отац и бака могли да ме виде да буду поносни на мене – рекао је Лука.

Себе за десет година види као младог човјека који је завршио факултет, ожењеног и са дјецом.

– Нисам ја никакав вук самотњак овдје на селу и желим здраву и срећну породицу – поручује овај Златиборац.