Српско жито, у јеку рата у Украјини, безмало би могло да кошта као суво злато. Криза у Украјини поново је показала колико је житница вриједна и колико би требало да је чувамо.
И док је жетва украјинске пшенице доведена у питање, притисци на Србију расту, јер многе земље ЕУ желе да се докопају управо српског зрна. У јесењој сјетви засијана је пшеница на 630.000 хектара, што је знатно више него што је Србији потребно.
Производња пшенице, у овим условима, постала је право благо, па не чуди што је једна држава ЕУ антидатирала постојеће уговоре, како би се докопала пшенице и кукуруза, пишу Новости.
Умало није настао дипломатски скандал јер су пријављени захтјеви превазишли учтивост дипломатске праксе.
Државне службе чешљају сада све уговоре који су склопљени прије одлуке Владе о забрани извоза пшенице, брашна, кукуруза и сунцокретовог уља. Фалсификовањем исправа повећавају се количине жита које су првобитним уговорима биле предвиђене.
Прошлогодишњи род пшенице био је 3,5 милиона тона. Потребе Србије су око 1.550.000 тона, а то значи да остатак може да се извезе. У земљи и сада имају довољно пшенице за извоз, али је Влада ставила забрану и ограничења. Тако одређене количине могу да изађу само у Сјеверну Македонију, Албанију и Италију.
- Кукуруз и пшеницу највише извозимо у Румунију и Италију, а затим у БиХ, Сјеверну Македонију, Албанију, Аустрију, Црну Гору и Њемачку - казао је Бранислав Гулан, агроаналитичар.
И док Србија покушава забраном извоза да стабилизује сопствено тржиште, цијене на свјетским берзама кукуруза и пшенице лете у небо. Тако је, како су Новостима рекли у Продуктној берзи Нови Сад, пшеница у Чикагу прошле недјеље коштала 384,05 долара по тони, док је у Паризу била 364,50 евра по тони. У Чикагу се јуче трговало пшеницом по цијени од 405,51 долар по тони, а у Паризу за 399,25 евра по тони. То значи да је пшеница у Америци поскупјела за 5,6 одсто, а у Паризу за 9,5 процената, и то само за недјељу дана.
- Осим због рата у Украјини, цијена пшенице у Чикагу расте и због суше у тим подручјима, али и инфлације - истичу у Продуктној берзи Нови Сад.
- У Француској је генерално мања површина посијана. А Украјина, на крају, утиче на све - додају, преноси Блиц.
Због рата у Украјини, али и због забране извоза житарица из Русије, процјењује се да би око 30 одсто свијета могло да остане без пшенице. Нарочито ако се зна да ове двије државе учествују са око 30 одсто у свјетском извозу пшенице, а код кукуруза око 20 процената. У робним резервама сада има 800.000 тона пшенице и милион тона кукуруза.
