Током прошле године приходи 50 највећих и најзначајнијих јавних предузећа у БиХ пали су за око 430 милиона КМ, а више од половине њих наставило је да повећава трошкове плата и гомила губитке, који су у просјеку већи за 55 одсто.

То показују подаци о пословању које је "Transparency International" у Босни и Херцеговини (ТИ БиX) објавио на online платформи "Transparentno" гдје су прикупљени финансијски и ревизорски извјештаји, подаци о платама и накнадама директора и чланова управе, трошкови репрезентације и други подаци из пословања преко 300 јавних предузећа.

Из података је видљиво да је у прошлој години настављен тренд лошег пословања, на шта су поред пандемије утицала прекомјерна запошљавања, спорне јавне набавке, и системско уништавање појединих предузећа.

Тако су због гашења мостарског „Алуминија“ и других разлога приходи „Електропривреде ХЗХБ“ пали за чак 162 милиона прошле године, предузеће је повећало трошкове на плате (1,4 милиона КМ), примања чланова надзорног одбора су међу највећима у БиХ и износе 1582 КМ а предузеће се задужило 65 милиона КМ како би могло плаћати обавезе према добављачима.

На пад прихода јавних предузећа у БИХ дјелимично је утицала и пандемија Ковид-19, што се посебно одразило на пословање највећих аеродрома, а пад прихода биљеже и два телекома у Федерацији БиХ, као и путарска предузећа због пада прихода од акциза.

Најбоље послују предузећа која се финансирају из акциза на гориво

Подаци које је објавио ТИ БиХ показују да су тренд лошег пословања наставила и предузећа која годинама гомилају губитке, а 25 највећих губиташа направило је минус од 175 милиона КМ и он је већи за око 98 милиона него прошле године.

„Рудници Крека“ Тузла смањили су приходе за чак 19 милиона и исказали 30 милиона губитка. „Жељезнице РС“ и „Жељезнице Фбих“ поново биљеже огромне губитке, а износи које троше на плате су у порасту.

Од прошле године у проблеме су дошла и некад успјешна јавна предузећа која су имала добит.

Тако је „Бинас“ Бугојно преполовио приходе и умјесто добити сада има губитак од 3,6 милиона, а судбина запослених који ових дана излазе на улице и протестују против политичког постављања кадрова је неизвјесна.

Губици свих јавних предузећа која су пословала негативно прошле године у просјеку су били већи за око 55 одсто.

Са друге стране, међу предузећима која послују позитивно добит је у просјеку пала за око 22 досто, а међу најуспјешнијима и даље доминирају путарска предузећа која се највећим дијелом финансирају из акциза на гориво.

Тако је 35 најуспјешнијих предузећа исказало добит од укупно 303 милиона КМ, али чак 187 милиона износи профит путарских предузећа.

Канцеларија за ревизију институција ФБиХ у извјештају за „Аутоцесте ФБиХ“ које приказују добит од 131 милион КМ, наводи да управа неосновано врши приказивања прихода од акциза у пословним приходима што не осликава реално стање.

- Уколико би приходи по основу акциза на гориво били искључени из пословних прихода добила би се реалнија слика успјешности пословања друштва јер би укупни пословни приходи износили 31.753.887 КМ, а пословни расходи 61.999.640 КМ (од чега је трошак амортизације 31.922.952 КМ, а трошкови плата и осталих личних примања износе 17.670.840 КМ) - наводи се у ревизорском извјештају.

Не рачунајући путаре, сва остала јавна предузећа у БиХ међу која спадају три електропривреде, рудници, предузећа која газдују шумама у цијелој БиХ и друга која експлоатишу заначајне природне ресурсе, годишње зараде око 130 милиона КМ, од чега „БХ Телеком“ 47 милиона.

Значајан раст трошкова на плате

Већина јавних предузећа у прошлој години имала је пад прихода, али је од 50 највећих 33 повећало трошкове на плате, на шта је потрошено 29,5 милиона КМ више него 2019. године.

Највећи раст трошкова на плате имали су РМУ Бановићи и РМУ Абид Лолић, „Поште Српске“, „Електропривреда ХЗХБ“ и „Шуме Републике Српске“ и сви наведени послују лошије него годину дана раније.

Посебно се то истиче у случају „Пошта Српске" које су повећале број запослених за 66, трошкове на плате за 2,9 милиона, губитак на 2,5 милиона КМ, упркос субвенцијама из буџета.

Ово предузеће је по броју запослених претекло „БХ Поште“ које су прошле године имале око 29 милиона КМ веће приходе.

Са друге стране од 50 највећих предузећа, њих 17 смањило је потрошњу на плате, што се највише види у онима која су ушла у процес реструктурирања и рјешавања вишка запослених. То се прије свега односи на предузећа из састава „Електропривреде РС“ и поједине руднике из састава „ЕП БИХ“ који су смањили потрошњу на плате за чак 43 милиона КМ.

ТИ БиХ је годинама упозоравао да прекомјерна запошљавања и огромна потрошња на плате може довести у финансијске проблеме бројна јавна предузећа од стратешког значаја, а цијена тога тек сада се плаћа кроз процес реструктурирања и повећање цијена електричне енергије.

Са друге стране, остала јавна предузећа настављају се понашати као и до сада, што се посебно види из објављених података који показују трошкове репрезентације и примања чланова управе и надзорног одбора.

Иако се трошкови репрезентације могу правдати само ако су настали у сврху побољшања пословања, примијетно је да највеће трошкове исказују она предузећа која послују све лошије.

Такође, плате директора и чланова управе нису везана за успјех предузећа јер највеће трошкове исказују Електропривреда ХЗХБ, Лутрија БиХ, Хрватска Пошта.

Велики дио предузећа одбио је доставити податке о платама директора и чланова, због чега ће ТИ БиХ у наредном периоду покренути судске спорове.