Најсвјетлија тачка међу 78 овогодишњих матураната Средњошколског центра "27. јануар" у Рогатици, од којих је 29 одликаша, је Душко Планојевић, ученик гимназије општег смјера. Све петице и примјерно владање донијели су му ласкаво признање - титулу ученика генерације.

Након основне школе у подручном одјељењу на Борикама, у коју је годинама ишао пјешке, и љети и зими, из села Сјеверско удаљеног више од три километра, радне навике је сачувао па су одличне оцјене наставиле да се нижу.

- То што сам у основној школи пјешачио километрима није ми сметало да будем одличан ђак. Тако сам наставио и у средњој школи и одатле овај мој резултат. Испало је да сам најбољи у генерацији. То ми је драго, јер сам имао врло јаку конкуренцију у доста другова и другарица, које је само понека четворка некад случајно зарађена омела да ми буду директна конкуренција - скромно прича Душко.

Каже да га титула ученика генерације обавезује да настави и даље да буде међу најбољим, па и на студијама Електротехничког факултета у Источном Сарајеву на који планира да се упише.

- Изгледа да ћу и ту имати јаку конкуренцију, јер се послије пријемног испита планира упис свега 24 бруцоша. Надам се да ћу међу њима бити и ја. Ако ту не успијем, онда ћу тражити неко друго рјешење, неки други природни факултет, јер ми више "леже" него друштвени - истиче Душко.

Иначе, током досадашњег школовања ниједан наставни предмет му, како каже, није био посебно тежак, али је највише волио математику и физику.

- Отуда и жеља да студирам електротехнику, али не само првог степена него, ако ме здравље послужи и материјални услови омогуће,  ићи ћу и даље да макар будем "прави" електроинжењер - озбиљна лица прича Душко.

Што се тиче навика за учење, наставља Душко, ту код њега није било и нада се неће ни бити проблема.

- Потичем из сељачке породице. Отац ми је земљорадник, мајка домаћица, а ја, кад сам год у прилици, притекнем у помоћ, било да се нешто ради у њиви, на ливади или око стоке. Ништа ми није тешко и ничега се не стидим радити. Пошто имам и млађег брата, и њему помажем у сваком погледу, а сматрам да су ми предстојеће студије шанса да идем напријед. Покушаћу да оправдам повјерење свих који ме на било који начин подржавају - говори Душко. 

Тиме што је ученик генерације и вуковац, Душко је стекао право на општинску стипендију без конкуренције и на било којој високошколској установи по властитом избору.

- То је за мене веома значајно јер ја потичем из земљорадничке породице која од земље и стоке обезбјеђује средства за наш живот. А ту, с времена на вријеме, може да фали. Отац каже да за мене мора бити ако будем добро учио и на вријеме испите давао. И отуд и моје веће обавезе - учити и само учити - додаје овај вриједни младић.

Као ученик генерације Душко је добио више различитих признања. Прије свега ту је диплома "Вук Караџић", диплома за најбољег ученика разреда и генерације од којих нека прате и новчане награде од школе и Општинске управе, а ту је и Библија у посебној опреми.

Секције   

Током средњошколског школовања Душко Планојевић није био само "штребер" који је дане и ноћи проводио над књигом.

Био је активан и у ваннаставним активностима у оквиру школе. Посебно је био запажен у драмско-рецитаторској секцији, глумећи или рецитујући.

Пише: Сретан Митровић