Како је изгледала економија бивше СФРЈ уочи њеног распада? Колико су југословенске фирме биле продукт договорне, планске, диригиране социјалистичке економије, а колико је њихово пословање овисило о (домаћем и страном) тржишту. Како су унутар југословенске економије стајала босанскохерцеговачка предузећа?
На ова и друга питања могуће је пронаћи одговоре из великог истраживања које је, сада давне, 1990.године, дакле непосредно прије глобалног слома комунизма и распада СФРЈ, објавио у специјалном броју најзначајнији економски часопис у Европи, талијански “Mondo Economico”.
Лист је анализирао економије тадашњих социјалистичких држава средње и источне Европе: Пољске, Чехословачке, Мађарске, Бугарске, Румуније и СФР Југославије. Аналитичари часописа регистрирали да је неколико година у свим тим земљама присутан тренд пада индустријске производње.
Тако је у Југославији од 1984. када је индустријска прозводња расла за 6 посто, у 1989. била у паду за један посто у односу на претходну годину.
“Mondo Economico” направио је и листу стотину најуспјешнијих предузећа у 6 социјалистичких земаља.
Најуспјешнија компанија била је мађарска нафтна компанија ОКГ (данашњи МОЛ), док су четири југословенске фирме биле међу пет најуспјешнијих. На другом мјесту била је хрватска ИНА, док је бх.гигант “Енергоинвест” проглашен петом најуспјешнијом фирмом у источној Европи.
“Енергоинвест” је 1989. године остварио промет од 3, 87 милијарди долара, а чиста зарада те године била је 580 милиона долара. Запошљавао је 54,7 хиљаде људи. Чиста зарада по запосленику била је 10,5 хиљада долара.
“УНИС” је на овој листи пласиран на 14. мјесто. Имао је промет од двије милијарде долара, зараду од 209 милиона и 52,5 хиљада запослених.
Међу најуспјешнијим фирмама “социјалистичког блока” у Европи на 20-ом мјесту био је РМК “Зеница”. Зенички гигант запошљавао је 52,2 хиљаде радника, који су остварили промет од 1,76 милијарде долара.
