Од почетка марта, када је кренула криза изазвана руско-украјинским ратом, у Српској су поскупјеле готово све врсте роба и услуга.

Оно што грађанима најтеже пада свакако је раст цијена хране, а прије свега основних животних намирница, које већина готово свакодневно мора да купује. Тако су многе прехрамбене робе, чија су поскупљења кренула још лани, ове године цјеновно достигле своје историјске максимуме.

У овом периоду, килограм бијелог пшеничног хљеба је са 2,28 поскупио на 2,97 КМ или за преко 30 одсто.

У односу на прошлу годину поскупила је и храна у пекарама, бурегџиницама, посластичарницама и ресторанима, тако да многи грађани све рјеђе залазе у ове објекте.

Према подацима Завода за статистику Републике Српске, порција шницле са прилогом у септембру лани у просјеку је коштала 13,8, а у истом мјесецу ове године 16,5 КМ или за скоро 20 одсто више. У овом периоду, цијена килограма сирнице је са 8,7 отишла на 11,1 КМ или за нешто више од 27 одсто.

Значајно су поскупјеле и торте, па комад умјесто 2,7 марака из септембра лани, у септембру 2022. кошта 3,75 КМ, што је поскупљење од скоро 39 одсто на годишњем нивоу.

Многи међу грађанима који су раније имали навику да се часте по ресторанима или посластичарницама сада то рјеђе раде.

– Хљеб већ одавно сама печем, јер је у пекарама и маркетима баш скуп. Кад се пожелим пите, засучем рукаве и направим је. Понекад, ако сам у стисци с временом, купим готове коре, а кад немам других обавеза сама умијесим тијесто. С друге стране, за пар колача у некој посластичарници, кући се, практично, може направити једна цијела торта, што је доста исплативије. О неким ручковима по ресторанима нема ни говора, јер обичан народ за то заиста нема пара – каже Марта К. из Бањалуке.

Аутор: Маја Радоја