Чланови Комисије за лијекове из ФБиХ, њих седам, против су тога да лијекови произведени у Руској Федерацији дођу на тржиште БиХ, иако, како тврде упућени, не постоји ниједан медицински разлог за то.
Ипак, судећи по гласању са посљедње сједнице Комисије за лијекове која дјелује при Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ, одлука да руски лијекови дођу на тржиште БиХ могла би бити донесена већ на фебруарском засједању.
- Посљедње гласање било је осам гласова за, и седам против. Сви чланови из Републике Српске, њих седам, били су за, као и члан из Брчко дистрикта, док је осталих седам чланова, сви из ФБиХ, било против тога. Тада је донесена одлука да се тражи додатни елаборат који ће урадити неко са листе експерата и то би требало да буде завршено до фебруарске сједнице, када би требало да буде донесена коначна одлука да лијекови из Руске Федерације могу у промет на тржиште БиХ. Ако је судити по посљедњем гласању, лијекови из Русије ускоро би могли доћи на тржиште БиХ - испричао је извор Независних.
Захтјев за стављање два лијека из Руске Федерације на тржиште БиХ тражила је фирма из Бијељине, а занимљиво је да је елаборат који тражи Комисија за лијекове практично био доведен до краја, али је стручњак који је радио на њему при самом крају израде одустао.
Како незванично сазнају Независне новине, неки стручњаци са листе експерата нису жељели да раде на том елаборату, а многи то тумаче као притисак појединих, тачније, једне фармацеутске компаније из Европе. Такође, занимљиво је и то да међу члановима Комисије за лијекове из ФБиХ има и ХДЗ-ових људи, али да политичко партнерство у овом случају и не игра велику улогу.
О притисцима и лобију фармацеута недавно је говорио и Радован Вишковић, предсједник Владе Српске, који је раније рекао да је тај лоби изузетно јак те да фармацеутске куће имају своје прсте по дубини.
Лазар Продановић, члан Стручног савјета Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, каже да би, према информацијама које има, уштеда у Фонду здравственог осигурања Републике Српске са руским лијековима била око шест милиона КМ.
- Што се тиче квалитета, ти лијекови су урађени по свим европским стандардима, али, на крају крајева, БиХ није чланица ЕУ и нема обавезу да поштује одлуке Европске агенције за фармакологију. И сада на тржишту БиХ има лијекова који немају дозволу Европске агенције за фармакологију, а један од њих је и инсулин произведен у Пољској, као и Cimavax вакцина (кубанска вакцина) - рекао је Продановић.
У Фонду здравственог осигурања Републике Српске кажу да је од изузетног значаја то што руске фармацеутске компаније показују заинтересованост за тржиште Републике Српске те да у том смислу очекују и сарадњу од Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ да са своје стране учине све да релевантне фармацеутске куће из Русије добију дозволу за промет на тржишту БиХ.
- Увођење фармацеутских компанија на тржиште БиХ и Српске подразумијеваће и бољу снабдјевеност тржишта лијековима и могућност да Фонд на овај начин за своје осигуранике проширује листе лијекова које финансира. Такође, са већом понудом лијекова отвара се могућност креирање нових цијена које иду у прилог, како нашим осигураницима тако и Фонду, посебно у смислу рационализације трошкова - рекли су у Фонду здравственог осигурања Републике Српске.
