Посао медицинске сестре је изузетно тежак и захтјеван и обично се каже да су оне на првој линији задравствене заштите и да од њиховог приступа пацијентима највише зависи и општи утисак који одређена здравствена установа оставља у јавности.

Медицинске сестре Универзитетске болнице Фоча једногласне су да овај племенити позив никада не би мијењале.

Кроз амбуланте фочанске поликлинике мјесечно прође око 7.000 пацијената, док су болнички капацитети од 250 кревета редовно пуни.

Сестре су прве које сваког пацијента приме и на крају лијечења испрате кући. Уз пружање његе и примјену терапије, настоје да пацијентима олакшају боравак третирајући их као чланове своје породице.

Ранка Ђуричић је медицинска сестра са искуством дужим од четири деценије. Након завршене Медицинске школе у Фочи, запослила се 1985. године у Сарајеву на Клиници за болести срца и реуматизам. Радила је потом у болници на Корану у Палама, а у Универзитетској болници Фоча је од 1997. године.

- Позив медицинске сестре је хуман и диван посао, рад са пацијентима је нешто најљепше, не бих себе могла видјети у неком другом послу - каже Ђуричићева.

Као спона између љекара и пацијената, медицинске сестре знају се наћи „између двије ватре“ и потребно је да увијек буду наоружане стрпљењем и разумијевањем.

- Када пацијенти нешто траже, можда некад не можемо тог тренутка, док не завршимо пречу обавезу, а затим му се скроз посветимо, све што треба- од храњења, пресвлачења, терапије и ако има какав породични проблем покушавамо да му то ублажимо - прича она.

Посао медицинске сестре је доста сложен и стресан и потребно је имати велику менталну снагу да би се поднијели сви психички и физички напори.

- Нама пацијенти који дођу да леже кажу- нисмо знали да је то тако стресно док нисмо дошли овдје. Лупа ми срце, некада ми фреквенца буде 200 када је неко млад у питању, када га оживљавам, хоћу ли га оживјети или нећу. Већи терет посла носимо ми као здравствени радници, што се тиче физичког посла, а богами и психичког. Праћење пацијента цијелу ноћ, 24 сата, морамо препознати сваку промјену на монитору и обавијестити љекара - каже Ђуричићева.

Медицинска сестра Вања Вуковић на Одјељењу за ортопедију Универзитетске болнице Фоча запослена је од августа 2024. године. Прича да је рад на ортопедији доста динамичан и брз.

- Сваки дан је различит- имамо пацијенте које спремамо за операцију, затим постоперативне пацијенте, има доста терапије, превијања, праћења виталних знакова. Углавном, њега је доста битна. Буде доста тешких ситуација, доктори нам објасне како да такве пацијенте помјерамо, како да их припремимо за операцију, а послије је све лакше - описује Вуковићева свакодневне обавезе.

Медицинске сестре су једна од главних карика у ланцу здравственог система. Посао је доста захтјеван, каже тридесетједногодишња сестра, али додаје да га никада не би мијењала. Она истиче да се знање и стручност очекују и подразумијевају, а да је људскост оно што прави разлику.

- Најважније је повјерење, да пацијент буде сигуран у нас, да му се објасни, да га саслушамо, да се охрабри и да зна да није сам у томе. Када има повјерење, онда је то пола пута до лијечења- лијепа ријеч је пола терапије - каже Вуковићева.

На послу је сестра, а код куће супруга и мајка троје дјеце. Мада није увијек лако ускладити смјене на послу са кућним обавезама, прича она, ипак се све може постићи уз разумијевање колектива и породице.

- Када радите оно што волите, уз помоћ тима на послу и уз подршку породице, онда се све успијева. Имамо велико разумијевање на послу од читавог колектива, када је потребан слободан дан, као и од породице у организацији чувања дјеце, а самим тим што имам дјецу учи ме стрпљењу, брзини, организованости што ми помаже у раду на послу - објашњава она повезаност и позитиван утицај кућних и пословних обавеза.

Главна сестра Универзитетске болнице Маријана Елез прича да је њен задатак свакодневна организација и координација одјељења, распоред рада и договор са сестрама.

- Основна сврха нашег посла је квалитетна здравствена њега и добро пружена здравствена услуга нашим пацијентима. Буде наравно непредвиђених ситуација, које превазилазимо добром комуникацијом и заједничким тимским духом, а добра комуникација значи и здрав колектив - каже Елезова.

Сестринство се одавно не сматра помоћном дјелатношћу, већ као посебна професија, тако да у Фочи, осим Средње медицинске школе, постоји и студијски програм Здравствена њега на Медицинском факултету.

У Универзитетској болници кадрови који излазе са тог факултета, међу којима је и Елезова, имају предност на руководећим сестринским позицијама.

Позив медицинске сестре је, истиче она, позив топлине, емоција и саосјећања.

- Задовољан пацијент је наш главни задатак, јер када је пацијент задовољан, задовољни смо и ми. Медицинске сестре су заиста хероине у бијелом, то је позив који је пун емпатије и хуманости - каже главна сестра.

У овој болници у завршној фази је реконструкција и модернизација павиљона.

- Радови се приводе крају, тако да су се доста поправили услови рада. Велики број пацијената на дневном нивоу прође кроз нашу установу, како на болничком лијечењу, тако и кроз амбулантни дио лијечења, без листи чекања, а долазе из свих крајева Републике Српске, али и из Федерације БиХ и других држава - каже Елезова.

У новим и модерно опремљеним просторијама љепше се осјећају и пацијенти и особље, али је ипак квалитет пружене услуге и приступ пацијентима од свега важнији.

Потврдио је то и недавни случај са једним пацијентом, који је на почетку негодовао јер је смјештен у дио болнице, који још није реновиран. Након вишедневне терапије и његе, пацијент је потпуно промијенио мишљење, па је у књигу утисака оставио једно од најљепших свједочанстава о племенитости и пожртвовању фочанских медицинских сестара.

 Новинар: Игор Јанковић