У Француској се данас одржава први круг предсједничких избора, а око 48,7 милиона бирача позвано је да искористи своје право гласа и изабере једног од 12 предсједничких кандидата, међу којима су четири жене и осам мушкараца.

Главни ривал садашњем предсједнику Емануелу Макрону је лидерка деснице Марин ле Пен, али се судећи по испитивањима јавног мњења, очекује да Макрон однесе побједу.

С обзиром на то да се не очекује апсолутна већина гласова ни за једног кандидата у првом кругу, два кандидата с највећим бројем гласова улазе у завршницу предсједничке трке у другом кругу - 24. априла.

Посљедње анкете дају предност центристи Макрону са 26 одсто гласова, затим слиједе Марин Ле Пен са 23 процента, Жан-Лик Меленшон 17,5 одсто и Ерик Земур са 9,5 процената гласова бирача.

У другом кругу, предвиђају испитивања јавног мњења, Макрон би могао да побиједи са 53 одсто гласова, а Ле Пенова би добила 47 процената.

Послије првог мандата обиљеженог друштвеним превирањима и настојања да либерализује француске законе о раду, смањи порезе за најбогатије и привреднике, као и да преобликује трансатлантске односе, Макрон је ушао у предсједничку трку с више неизвјесности него 2017. године, у околностима рата у Украјини и посљедичне економске кризе.

Макрон већ мјесецима води у анкетама, али се посљедњих дана, како показују резултати испитивања јавног мњења, све више смањује његова предност у односу на Ле Пен.

Кандидаткиња десничарског Националног окупљања (РН), 53-годишња Ле Пен, послије краткотрајне адвокатске каријере, улази 1998. године у Национални фронт, који је тада водио њен отац Жан-Мари Ле Пен.

Како оцјењују француски и други западни медији, Ле Пен дугује подршку доброг дијела бирача успјешном удаљавању од крајње десничарске реторике свог оца, али и задржавању кључне страначке политике против имиграције.

Притом, она шаље бирачима једноставну поруку - "ваш новац завршиће у вашим џеповима".

Трећепласирани кандидат је радикални левичар Жан-Лик Меланшон за кога се, према анкетама, опредељује око 15,5 одсто испитаника, а четврти најбоље котирани предсједнички кандидат је ултрадесничар, бивши новинар Ерик Земур, са 9,5 одсто подршке међу анкетиранима.

Земур, који себе описује као спасиоца нације од наводне исламске пријетње, у јануару је осуђен на новчану казну од 10.000 евра за подстицање мржње у својим изјавама о малољетним мигрантима без пратње, које описао као "крадљивце, убице и силоватеље".

Валери Пекрес, која себе пореди са Маргарет Тачер и Ангелом Меркел, има подршку Републиканаца, Уније демократа и партија центра и управо јој та страначка залеђина даје подршку једног дијела бирачког тијела.

Међутим, према анкетама, њу не подржава више од 10 одсто гласача у првом кругу.

Кад је ријеч о осталим кандидатима, грубо се могу подијелити на десничарски и љевичарски табор, при чему десницу, поред Земура и Ле Пен, још представља и Никола Дипон-Ењан, евроскептик из партије "Устани, Француска".

На страни љевице су Ан Идалго, градоначелница Париза од 2014. и кандидаткиња Социјалистичке партије, Натали Арто, бивша наставница коју је кандидовала Партија радничке борбе, лидер француских комуниста Фабијен Русел и Јаник Жадо, представник Зелених који најављује "еколошку револуцију" у Француској.

Међу кандидатима је и Филип Путу, у име Нове антикапиталистичке странке, док такозване руралисте представља Жан Ласал, ексцентрични посланик који је некад био пастир на Пиринејима.

У Француској је у петак у поноћ почела изборна тишина, која ће трајати до 20.00 данас, када се затварају биралишта.

Традиционално, избори почињу дан раније на француским прекоморским територијама.