Медобрање багремове паше омела је киша, па пчелари у Семберији воде мртву трку с временом како би изврцали мед. Приноси су 10 килограма по кошници, што је упола мање него што се убира када је добра година. Надају се да ће сезона бити медоноснија када су у питању ливадска и шумска испаша.

Прољеће је било идеално и најављивало добру медоносну годину. Међутим, због падавина и наглог захлађења пчеле троше залихе хране у кошници, па се принос смањује. За разлику од западног дијела Српске, који је остао без багремове паше, у Семберији ће имати бар нешто да изврцају, јер је багрем процвјетао касније него иначе.

Лоше вријеме пореметило је планове породици Деспотовић, која пчелари већ три деценије и има 350 пчелињих друштава.

Радинка Деспотовић каже да врцање меда обавља у врло неповољним условима, али да је то једини начин, с обзиром на то да су јака друштва почела да троше храну када је захладило.

– Пчеле су узнемирене, па тешко вадимо и ово што су донијеле. Али шта је, ту је – каже Деспотовићева.

Код Деспотовића као у кошници

Деспотовићи су препознатљиви и по производњи матичне млијечи, прополиса и поленовог праха.

– Семберија има јако добар и квалитетан полен. Тренутно производимо од багремца, а добили смо доста и од прољећног бехара на Романији. Надамо се да ће се вријеме стабилизовати и да ћемо спасити годину – каже ова пчеларка.

У овој породици је као у великој кошници. Око матице су окупљене радилице, пчелари цијела породица.

Зет Бојан Нешковић посветио се селекцији и узгоју матица, од којих зависи колико ће друштво бити продуктивно и отпорно на болести. Члан је и Асоцијације узгајивача матица “Карника”.

– Имамо узгајиваче и тестне станице гдје се тестира тзв. прогени тест односно  потомство, па тако знамо које треба да одбацимо, а које да задржимо. Селекција пчела је јако сложена. Мислим да сам једини у БиХ који се бави вјештачком инсеминацијом матица – каже Бојан.

Пресељење

Пчелиња друштва су у топ-форми, али им је потребно сунце за медобрање. Након багремове паше двије трећине кошница Деспотовићи ће преселити на Романију, на ливадску и шумску испашу, за које се надају да ће боље да омеде. Стотињак друштава оставиће уз Дрину и у Хасама ради производње матичне млијечи.

Осим временских осцилација, пчеларење угрожава и смањење пчеларске паше, појава вируса и климатске промјене. Упркос томе пчеларство на овим просторима има добру перспективу, а тешкоће се могу превазићи научним, стручним и практичним знањем.

Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства РС пчеларство је препознало као атрактивну грану пољопривреде. Пчелари у Српској ове године могу очекивати значајнију подршку, а имају и могућност да кроз Правилник о капиталним улагањима аплицирају за средства.

Повећана потражња

Током пандемије вируса корона потражња за свим пчелињим производима, нарочито матичном млијечи и прополисом, повећана је, јер јачају имуни систем, а прополис је природни антибиотик.

Невоља је многе вратила природи. У Семберији је у три удружења регистровано око 300 пчелара са око 12.000 кошница.