Међународни арбитар за међуентитетску линију разграничења у насељима Добриња 1 и Добриња 4, ирски судија Дијармуд Шеридан, 24. априла 2001. године, саопштио је коначну одлуку према којој је највећи дио спорне територије који је послије Дејтонског споразума припао Републици Српској враћен Федерацији БиХ.
Подсјећамо, 5. фебруара 2001. тадашњи високи представник у БиХ Волфганг Петрич донио је одлуку којом обвезује Републику Српску и Федерацију БиХ на арбитражу о међуентитетској линији разграничења у Добрињи 1 и Добрињи 4, чији ће резултат бити коначан и обвезујући. У својој одлуци, високи представник као арбитра именује судију Шеридана.
У поменутој одлуци Петрич наводи да међуентитетска линија разграничења у Добрињи представља спорно питање још од потписивања Дејтона. Радне групе које су успостављене да ријеше таква питања никада нису дошле до коначног закључка у вези с овим подручјем, у коме линија разграничења чак пролази кроз стамбене зграде.
Kао што је познато, непуна три мјесеца касније, 24. априла 2001. судија је саопштио одлуку којом је већи дио Добриње 1 и Добриње 4 припао Федерацији БиХ.
Према коначној арбитражној одлуци Републици Српској припало је неколико зграда, аутобуска станица и православна црква на Вељинама.
Дејтонску линију, која је пролазила кроз станове, арбитар је помјерио између зграда. Федерацији је тада припало око 800 станова, док је у Републици Српској остало око 250.
Тадашњи градоначелник Српског Сарајева Предраг Ласица оцијенио је у изјави агенцији Срна арбитражну одлуку за Добрињу као погубну.
- Мој први утисак је неповољан, јер заступали смо и борили се за фактичко стање - истакао је он и упозорио: - Немам тачан податак о броју људи који поново остаје без крова над главом, али ситуација је катастрофална чим линија разграницења иде између Аутобуске станице и школе - рекао је тада Ласица.
