Грађанима Српске прошле године издато је више од 144.000 рецепата за антидепресиве и преко 148.000 рецепата за лијекове за смирење, што је ову групу лијекова поставило на треће мјесто укупне потрошње лијекова који се издају на рецепт.

Подаци су ово Фонда здравственог осигурања Републике Српске, који су додали да је прошле године у ове намијене утрошено нешто више од 2.819.000 КМ.

- У укупној потрошњи лијекова који се издају на рецепт на трећем мјесту се налазе лијекови који дјелују на нервни систем, а ту спадају и антидепресиви и лијекови за смирење - потврдили су из Фонда за "Независне".

Како даље објашњавају, прошле године су укупно прописана 144.222 рецепата за антидепресиве, за шта су трошкови износили 815.000 КМ и тачно 148.525 лијекова за смирење, што је коштало 2.004.905 КМ.

Што се самих лијекова тиче, пракса је показала да се највише прописује лијек за смирење алпразолам и антидепресив сертралин.

Фонд финансира оне лијекове за смирење и антидепресиве који се налазе на његовој листи лијекова који се издају на рецепт. Осигурана лица која су ослобођена плаћања партиципације за лијекове са листе А не плаћају ништа, док остали плаћају партиципацију. За лијекове на листи Б сви осигураници плаћају партиципацију у износу од 50 одсто.

У прилог овим подацима иде и извјештај из Центра за ментално здравље у склопу Дома здравља Бањалука који истичу да се грађани све чешће јављају у потрази за психолошким савјетовањем.

- Задњих десет година присутан је тренд повећања броја пацијената који нам се јављају ради заказивања прегледа - истичу из Центра за "Независне".

Како даље објашњавају, нагли скок је био 2021. године, односно када је пандемија изазвана вирусом корона била у свом врхунцу, а то закључују на основу чињенице да су те године добили више од 5.000 захтјева од људи којима је ово био први пут да траже психолошку помоћ.

Што се прошле године тиче, истичу да су имали укупно 21.024 прегледа те да се у највећем броју случајева односе на анксиозно и анксиозно-депресивне поремећаје.

Према њиховим ријечима, широк дијапазон менталних поремећаја не бира животну доб те, како, кажу, јављају им се грађани свих животних доба.

Ове бројке не изненађују психолога Александра Милића, који је казао за "Независне" да је ово посљедица стресора којима смо свакодневно изложени, а додаје да смо и ми постали све осјетљивији на њих.

- Рад на менталној хигијени треба да буде редован дио живота сваког појединца и да с њим треба почети што раније. Ово је вид превенције и неизбјежан је у данашње вријеме - казао је Милић.

Додаје да су лијекови задњи вид рјешења, јер, како каже, таблете, иако помажу, неће саме од себе појединцу промијенити живот.

- Све је ово одраз сложеног амбијента у којем се налазимо, грађани су често жртве отежаних услова живота, што се одражава у њиховој све већој сензибилности - рекао је он.

Нарушен приватни живот, самоћа, оскудна социјална комуникација, нарочито у односима гдје треба да буде јака, као што је партнерство и брак, све је чешћа појава у друштву.

- Када слушамо пацијенте, веома лако се створи утисак да су бројни бракови на климавим ногама и то нарочито код оних појединаца који помоћ и не траже - закључује Милић.

Пише: Милица Драгичевић