Док грађани широм Европске уније након заснивања права на старосну пензију пред собом имају и више од двије деценије живота, у Српској се ова накнада у просјеку користи 17,38 година, при чему скромни чекови и изражен дефицит кадра на домаћем тржишту приморавају хиљаде најстаријих становника да остану радно ангажовани.

Према анализи портала "Euronews Business", која се заснива на подацима Eurostata и организације OECD, мушкарци у ЕУ у просјеку користе пензију 18,4 године, док жене то примање остварују током 21,8 година. Ови просјеци значајно варирају међу државама чланицама, крећући се од више од 22 године у Луксембургу до мање од 15 година у Бугарској и Мађарској.

Према подацима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање РС, просјечан период коришћења старосне пензије у августу ове године износио је 17,38 година, инвалидске 19,46, а породичне 16,41 годину.

У Фонду истичу да директна поређења са европским земљама нису у потпуности примјењива због разлика у условима за остваривање права, старосној граници, демографској структури и очекиваном трајању живота.

- Продужавање животног вијека и старење становништва представљају дугорочни изазов за пензијске системе, првенствено због дужег периода коришћења права и промјене односа између броја осигураника и корисника пензије. Стабилност система зависи и од броја запослених и осигураника, висине плата и уплаћених доприноса, те укупних демографских и економских кретања - навели су у Фонду.

Када је ријеч о евентуалном помјерању старосне границе за одлазак у пензију, у Фонду подсјећају да су услови за остваривање права утврђени Законом о пензијском и инвалидском осигурању те да би евентуалне измјене захтијевале свеобухватну анализу демографских кретања, стања на тржишту рада и дугорочне одрживости пензијског система.

Према подацима Фонда, на дан 30. септембра ове године 10.690 корисника старосне или инвалидске пензије истовремено је имало статус осигураника. У Фонду наводе да се ради о различитим занимањима, од грађевинарства, саобраћаја и прехрамбене индустрије до телекомуникација, рударства, здравства и високог образовања.

Подаци Фонда показују и разлике у висини пензија мушкараца и жена. Према обрачуну за септембар, просјечна пензија мушкараца износила је 681,88 КМ, а жена 596,57 КМ. У Фонду објашњавају да висина пензије зависи од дужине пензијског стажа и плата, односно основица на које су током радног вијека уплаћивани доприноси, због чега се разлике не могу посматрати искључиво кроз пол корисника.

Секретар републичког Удружења пензионера Загорка Колунија сматра да су ниже пензије жена, између осталог, посљедица укупно нижег животног стандарда у односу на земље ЕУ, али и околности током радног вијека.

- Наш стандард је нижи, а самим тим и пензије. Код жена су на просјек утицале и околности током радног вијека, јер су неке одлазиле у пријевремену или инвалидску пензију, а било је и одсуствовања с посла због трудноће и порођаја - рекла је Колунија.

Она вјерује да би положај будућих пензионера могао бити бољи, уз постепено побољшање животног стандарда и могућност дужег радног ангажмана. Када је ријеч о пензионерима који и након пензионисања остају на тржишту рада, Колунија сматра да на то утичу и потребе послодаваца за искусним кадровима и недовољна висина пензијских примања.

- Мислим да су присутна оба разлога, али прије свега потреба за стручним кадром. Недостаје радне снаге, а ту су и ниске пензије због којих су неки принуђени да наставе да раде - истакла је Колунија и додала да се пензионери најчешће опредјељују за послове који не захтијевају већи физички напор, попут самосталних дјелатности, осигурања и посредовања.

Стручњаци

Међу радно ангажованим пензионерима често су стручњаци специфичних профила и носиоци лиценци, попут инжењера, љекара, стоматолога и правника, али и радници других квалификација. Корисници старосне и инвалидске пензије могу засновати радни однос и након остваривања права, без обуставе исплате пензије, а уколико након тога проведу најмање годину дана у осигурању и буду им уплаћени доприноси, могу затражити поновно одређивање пензије.

Данијела Бајић