Иако се само у прошлој години Фонду здравственог осигурања Републике Српске обратило више од 10.000 грађана, њих само стотинак је у посљедње двије године поднијело пријаву повреде права осигураника.

Рекли су су ово за "Независне новине" у Фонду здравственог осигурања РС (ФЗО), гдје наводе да је од 100 пријава око 30 одсто било основано и ријешено у корист осигураника.

- Оно што је уочено у протеклих неколико година јесте да осигураници све мање подносе пријаву повреде права - рекли су у ФЗО РС, наводећи да је један од могућих разлога и то што је Фонд 2011. године именовао заштитнике права.

- Они су ту да информишу осигуранике, усмјере их или посредују у случају неспоразума са здравственим особљем, па се многа питања ријеше на лицу мјеста - рекли су у Фонду.

Додају да се, осим тога, будући да је у пријави повреде права потребно навести потпуне податке, као и назив здравствене установе у којој се незадовољство десило, дешавало и да осигураници не желе да пријаве, јер морају да оставе личне податке.

- Подаци су нам потребни јер на сваку пријаву реагујемо и о резултатима ванредне контроле осигураника обавјештавамо писменим путем, на кућну адресу о свим мјерама које смо предузели - навели су у ФЗО РС. Истакли су да се неосноване пријаве односе углавном на појаве које нису дио обавезног здравственог осигурања, попут нељубазности особља, што је у надлежности здравствене установе.

- Међутим и у тим ситуацијама настојимо да сугеришемо здравственим установама да су осигураници имали овакве примједбе - казали су у ФЗО РС, наводећи да се, када је ријеч о здравственом осигурању, грађани информишу тек онда када им затреба здравствена заштита, па често не познају одређене процедуре и своја права.

- Апелујемо на наше осигуранике да користе све предвиђене механизме, будући да је пријава повреде права један од начина да се испита шта се конкретно у здравственој установи десило и, ако се испостави да је осигураник у праву, надокнаде се трошкови, ако је услуга наплаћена, а није требало да буде или се закаже преглед који раније није био могућ и слично -  рекли су у ФЗО РС.

Како је за "Независне новине" рекао Драшко Купрешак, предсједник Удружења доктора породичне медицине РС, службе породичне медицине притужбе пацијената не доживљавају као атак, већ више као начин како би се систем могао поправити.

- Систем чини држава, са препорукама од стране Министарства здравља и директивама Фонда, а та се регулатива некада мијења на брзину, па не стигнемо подесити систем да све те препоруке реализујемо у пракси -  рекао је Купрешак, истичући да је тешко узети посљедње двије године у разматрање, јер се медицинари углавном баве пацијентима позитивним на ковид-19.

- Заштитници права осигураника су можда медицинским радницима олакшали посао, јер корисници слабо познају своја права, али и обавезе према здравственим установама. Те често настају неспоразуми због заказивања на прегледе и остваривања права за терцијарни ниво здравствене заштите и плаћања прегледа, што није домен породичне медицине и примарне здравствене заштите - казао је Купрешак.

Да грађани не вјерују систему, те се због лоших ранијих искустава ријетко упуштају у тражење заштите својих права, потврдио је за "Независне новине" психолог Александар Милић.

- Људи осјећају страх да се не ради све професионално, они су научили да било какво конфронтирање и тражење права која нису у интересу онога ко одлучује доводи до одбацивања тих људи те они имају контраефекте - рекао је Милић, додајући да грађани због тога прибјегавају томе да иду лакшим путем, да траже везе и познанства, нечију добру вољу, да би остварили своја права.