Протеклог викенда градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић нашао се под притиском јавности, а бројни медији пренијели су информацију да је дошло до физичког окршаја у једном угоститељском објекту у Источном Сарајеву, гдје је наводно Ћосић био главни актер.

Ћосић се данас огласио по том питању, а саопштење преносимо у цјелости:

Суграђани, познаници, пријатељи, људи

Ево да се коначно огласим. У суботу је било кратко, па и синоћ. Путем овог медија. Којим изгледа сви комуницирамо. Хајде да кажем једно запажање. Фејсбук, инстаграм, вибер, све те мреже и зезанције разарају нам животе. На њима гледамо друге, а не себе. На њима обожавамо,подржавамо, волимо,упознајемо брзо, лажемо и варамо. А изгубили смо себе. Али хајде да не филозофирам много.

Јесам се напио и јесам био пијан у кафани. Познат сам као неко ко воли људе и весеље. Волим да попијем. Нисам алкохоличар. Измислили су то сви о мени. Просто им било. Вријеме ће све показати.

Јесам одгурнуо Горана Шеховца и Драгишу Кењића. Сигурно и неке друге. Извинио сам им се. Много ми је криво. Баш много.

Нисам ударио моју Биљу. То је лаж.

Сви који шире те приче, желим им свако добро. И да им никад не праве пакао од приватног живота.

Ја сам, наравно, свијестан терета јавне личности, и излагања у јавности, гдје се људи “баве” тобом и твојим животом. Али ћу и рећи. Коме нисам помогао, нисам само могао. А бавим се политиком да радим, прије свега свој посао, а потом да помажем људима.

Мислим да је мало људи у овој земљи који су прошли јавни линч као ја.

Разведен и курвар, продавао земљу Арапима, има стан у свакој згради, лопов, преварант, чуј купује шкоду, и сада још, туче јавно своју жену. Свашта говоре о мени. Хоћете искрено?! Самоанализирао сам се и критиковао. Али ме је “отријезнио” један момак на свадби код породице Мајдов. Приђе ми и каже: “Све што су ми причали о вама, и због тога вас нисам волио, је лаж. Ви сте људина”. Тако некако рече. Небитно скроз. Сви ови који стално бацају камење на мене, надам се да нису грешни. 

“Ко није грешан, нека баци камен”. Рече неко. А ја сам грешан и камење бацати нећу. 

Познат сам као човјек који каже све што мисли. И похвали и осуди. То ми је дио посла. Тако се и ви поставите према мени. 

Желим само да кажем једно велико да они који лажу о мени, све им опраштам и нека чувају људе које воле. Мени је јавност то узела. Али то је мој крст и усуд.

И долазимо до краја са објавом. Зато сам и написао оно у суботу.

Волим своју добру дјецу. Бринем за њих. Као што су сва дјеца добра и сви родитељи воле.

Волим своју породицу јер су ме створили. Моји отац, мајка, сестра. Примарну породицу.

Волим само једну жену. Само њу. Срцем и душом.

Волим своју бившу жену као мајку моје двоје дјеце. Да, разведени смо. Али их одгајамо. Она више, али и ја.

Волим СНСД. Јер се ради о скупу пријатеља који у мору партијске несавршености воде ово друштво.

Волим Милорада Додика. Не улизивачки и као идолопоклоник. Волим га јер је људина, има срце и душу, свима помаже, не мрзи, већ воли. Волим га јер ово наше друштво на овој вјетрометини води најбоље. Нико то други не би могао. А да има шљама око њега, има. И није Миле савршен. Али је најбољи за Републику Српску. Убједљиво. Волим га јер ми је све дао за моје Источно Сарајево. 

Он не мрзи никог. Ни наше комшије из Сарајева.

Ето драги пријатељи. Имао сам потребу.

6 дана славских активности, и било је предивно. СНСД Соколац иде јако даље. Хвала породици Мајдов на предивном весељу. Хвала брату Жутом и екипи из “Центра” на предивном дружењу. Хвала на добродошлици и весељу на крштењу.

Хвала мом Раши. Имао сам Кума, више га немам. А Рашо је мој ту. 

Као и сви ви драги људи.

Остајте здраво! Нека вас све Бог драги чува и Свети Василије Острошки!