Цијене хране у посљедњих неколико година у свијету драстично су порасле, па тако и у Републици Српској. Међутим стандарди у свијету и код нас не могу да се пореде, јер у Српској плате не прате повећање цијена.

Занимљив је податак да је храна у Бањалуци скупља него у појединим европским престоницама. 

Од свакодневних политичких дешавања, којима нас редовно бомбардују политичари, занемарују се оне најбитније теме – животне.

Цијене хране достигле су, кажу грађани, неподношљив ниво, а у Бањалуци намирнице су скупље него у Мадриду или Берлину.

Млијеко је у Бањалуци скупље је и до 12 пфенига у односу на запандоевропске градове, рижа је за 90 пфенига скупља од оне у Мадриду, а драстична разлика је и у цијенама меса. Тако ћете у Бањалуци килограм јунетине платити око 12,5 евра, а исто такво парче у Мадриду 7,6 евра.

Грађанима је остало једино да узимају мање количине.

- Просјечна плата која је у Републици Српској око 1500 КМ не може пратити износ потрошачке корпе ни пола, тако да се грађани на различите начине  како да преживе ту кризу. Грађани јављају, нарочито пензионери, да купују мању количину у односу на раније. Ако су куповали раније 700 грама месних прерађевина, сада купују 400. Грађани се на тај начин боре са инфлацијом, купујући мању количину, што је неприхватљиво - каже  Зоран Петош из Удружења за заштиту потрошача Дон.

За Бањалуком не заостају много ни остали градови. Статистички подаци показују да су цијене хране у односу на исти период прошле године, вишеструко веће, док су цијене хемијских средстава за домаћинство нешто ниже.

- Цијене производа и услуга које се користе у Републици Српској у јуну 2025. године у односу на јун 2024. порасле су за 4,7 одсто. Када посматрамо по различитим производима или услугама, код неких је забиљежен раст, а код неких пад цијена.

Када говоримо конкретно о месу, код јунетине је забиљежен раст цијене од 22,9 одсто, код пилетине 2,9 одсто раст, док је код свињетине на годишњем нивоу забиљежен пад цијена од 4 одсто.

Када говоримо о млијеку, забиљежен је годишњи раст од 0,4 одсто, хљеб за 2,3 одсто, јаја за 8,6 одсто, док су, са друге стране, средства за чишћење санитарија имала пад од 4,8 одсто на годишњем нивоу - каже стручни савјетник за међународне пројекте и сарадњу Републичког завода за статистику Огњен Игњић.

Економисти објашњавају да цијене неконтролисано расту јер у Републици Српској нема праве конкуренције, али ни ограничавања марже на прехрамбене производе. Највећи је проблем у прекомијерном увозу, али и у недовољном подстицају за домаћу производњу, сматра струка. 

У западним земљама постоје трговачки ланци који имају ниже цијене производа и на тај начин диктирају цијене осталима, што код нас није случај.

Грађанска реакција изостаје, а вриједност новца опада. Према економским анализама 100 евра од прије 10 година једнаке је вриједности као данашњих 155.