Представници Хуманитарне организације "Срби за Србе" посјетили су данас деветочлану породицу Гајић из Рибникa за коју су покренули акцију да би им изградили кућу и омогућили да имају услове за достојан живот.

Сав терет бриге о домаћинству због здравствених тегоба родитеља пао је на најстарију кћерку Марију која је морала да напусти Медицински факултет у Бањалуци, на којем жели да настави студије када се стамбена ситуација њене породице поправи, а она нађе посао.

Представник Хуманитарне организације Младен Малић рекао је да је за изградњу потпуно новог и опремљеног дома бити потребно више од 120.000 КМ, а заинтересовани се могу укључити на разне начине да би подржали и ову акцију.

Фото: srna.rs

Према његовим ријечима, могу се донирати три КМ позивом на број телефона 17763, а помоћ се може уплатити и на број жиро-рачуна 5620128130024158 код НЛБ Банке.

Отац Ђуро, борац је прве категорије, нема стално запослење и повремено ради на дневницу, али га здравствени проблеми понекад спречавају да обавља теже физичке послове.

Он каже да имају краву и одређен број оваца, али да све то није довољно за нормалан живот и школовање дјеце, истакавши да је највећи терет породичних обавеза на најстаријој кћерки која се брине о домаћинству, као и о браћи и сестрама.

Мајка Биљана Гајић каже да је кућа у којој тренутно станују неусловна, са дотрајалом столаријом, без довољно простора, са много влаге, без потребног намјештаја.

Поред здравствених проблема са којима се бори дужи период, Гајићева је рекла да је очекује и оперативни захват.

Кћерка Марија каже да јој је као одличном ученику најтеже пала одлука да напусти Медицински факултет у Бањалуци да би се вратила у родни Рибник да помаже породици.

Она је испричала да у неусловној, хладној и соби пуној влаге на једном кревету спавају њих четири сестре, као и да најтеже буде у зимским условима, јер немају ни довољно покривача.

- Моја највећа жеља је да имамо условну кућу за живот и довољно простора за све -рекла је Марија и додала да јој није тешко да устаје рано, кува, пере, чисти и помаже браћи и сестрама јер су добри и вриједни ученици.

Петогодишњи Марко Гајић каже да би највише волио да има своју собу у којој би му било топло и у којој би имао и своје играчке.

Своју собу у којој би могао да учи и да се игра волио би да има и седмогодишњи Дејан Гајић.