Осим полицијске, Срђан Божић, припадник Полицијске управе Зворник, с поносом би могао носити и значку хуманости, јер бициклом често креће на дуге путеве с једним и јасним циљем - да помогне дјеци којој је помоћ најпотребнија.

Скромност и великодушност епитети су који најбоље описују Срђана, полицајаца који дане свог годишњег одмора годинама уназад посвећује дјеци - малим херојима. Вожњом бицикла прикупља новац за дјецу којој је то неопходно на њиховом путу борбе.

Бициклизам, који му је хоби, Срђан је претворио у животну мисију хуманости, а како каже у разговору за "Независне новине", на бицикл сједа и креће кад год му се укаже прилика.

- Углавном користим годишњи одмор за те вожње, јер тада могу да се потпуно посветим циљу. До сада сам имао шест вожњи, од којих је најдужа била она за Хиландар, коју сам возио заједно са колегом Перицом Кузманом и још двојицом сапутника из Србије. На том путу смо једни другима били велика подршка, и управо у тој заједничкој снази лежи љепота свега што радимо - прича Божић.

Његов циљ је да својом вожњом мотивише људе великог срца да донирају средства путем СМС хуманитарних порука онима који се храбро боре, па је тако до сада на два точка прешао хиљаде километара за Нађу, Косту, Марка, Илиану, Вукана, Бошка и бројне друге мале хероје.

Иако не жели пажњу, људи препознају његову хуманост. Снагу да истраје, ма колико било тешко, проналази управо у онима за које вози.

- Само помислим колико је тешко том малом бићу због којег возим. Тада све падне у други план. Вјетар у леђа ми је сваки пут када возач стане, пружи руку, поздрави, или када ми неко напише поруку подршке. Али највише ме дирне када људи који ме сретну или виде објаве изврше уплату за помоћ том дјетету. То ми је највећа потврда да радим праву ствар - каже Срђан за "Независне новине".

Осим с пуним срцем, с путовања се овај полицајац често врати и са пуним рукама. Тачније, често у знак захвалности од малишана којима помаже добије цртеже који су му, како каже, изузетно вриједни поклони.

Више од свега му, како каже, значи осјећај да је управо можда захваљујући његовој вожњи неко дијете добило подршку која му је пријеко потребна.

- Када видим да су људи реаговали, послали поруку, уплатили помоћ - тада знам да све има смисла. Посебно ми остају у срцу сусрети са дјецом којима је помоћ била намијењена - њихов осмијех, цртеж или само то што знам да смо макар мало олакшали њихову борбу, то ме покреће и даје снагу да идем даље - прича он.

Иако у времену себичности, Срђан радо жртвује своје вријеме за друге, у својој хуманој мисији, као и спремности његових пријатеља да са њим крену на дуге путеве, он не види разлог за хвалу, а то најбоље показује једна од порука које је својевремено оставио на свом профилу на друштвеним мрежама: "Ми смо само обични људи који су покушали да помогну на свој начин."

И док се спрема за нове стазе, циљеви остају исти, као и порука која прати сваку његову вожњу, а коју Срђан упућује свима који га прате: "Пошаљи поруку и помози."