Инсистирање на томе да воће и поврће на трпези буде не само разноврсно већ и заступљено по бојама, има своје разлоге. Свака боја, наиме, има читав спектар дјеловања на органе и организам у цјелини, истичу стручњаци.

Зелени броколи, шпинат, салата, грашак, кељ, јабуке и крушке, примјера ради, јачају имунитет. Обилују зеленим хлорофилом који штити од канцерогених болести, док је фолна киселина изузетно важна за раст и регенерацију ћелија. За труднице је од посебне важности, јер утиче на здрав и правилан развој нервног система плода. На крају, не мање важно, зелено ублажава љубавну бол, а даје снагу и наду за нове почетке.

Љубичасто, плаво и црно воће и поврће дјелују смирујуће и штите срце, па су патлиџани, грожђе, боровнице, шљиве и свјеже смокве прави избор. Љубичасте и плаве врсте су снажни антиоксиданси. Истовремено снижавају холестерол и крвни притисак, подстичу бољи проток крви, рад капилара, дјелују антибактеријски и противупално, подстичу производњу инсулина и смањују излучивање хистамина. Уз то, опуштају и смирују, нарочито у случају агресивности и раздражљивости.

Црвени парадајз, паприка, малина, јагода и вишња штите од карцинома и подстичу на активност. Богатством ликопена неутралишу слободне радикале који уништавају ћелије организма. Снижавају холестерол и подстичу бољи проток крви, па тако спречавају настанак артеросклерозе и болести срца. Штите везивно ткиво и кожу оштећену сунчањем, а подстичу и на активност и стваралаштво.

Наранџасто и жуто штите од УВ зрачења, али и депресије. Зато шаргарепу, брескву, жуте паприке, бундеву, ананас и поморанџу треба што више јести у свако доба. Плодови у овој боји корисни су у борби против слободних радикала, јачају имунитет и штите од инфаркта. Осим тога, чувају ћелије коже од пријевременог старења, јачају нерве и враћају нарушену емотивну равнотежу. Жуто је добро и за бољу концентрацију.