При храму Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву званично је прије годину дана основан музички састав „Катера“ чији су чланови млади и талентовани музичари из Источног Сарајева. Идејни творци су јереј Видак Вујадиновић, свештеник при истоименом храму и Пеђа Харт, асистент на Музичкој академији у Источном Сарајеву. Част нам је била поразговарати са њима о почецима који нису лаки никоме, новој пјесми и плановима за будућност.

Можемо рећи да сте ви, музички састав Катера, умјетници, али и културни радници. Култура је, по дефиницији, свеопшти појам којим се у данашње вријеме означава ниво развоја једног народа или неке друштвене заједнице. Шта, по вашем мишљењу, култура значи за један народ и нацију?

Ми се бавимо музиком као умјетношћу која чулно утиче на различита осјећања код људи. Музика је кроз вјекове проживљавала своју еволуцију и била саставни дио сваког друштва и средине, било да је ријеч о времену када је доживљавала свој потпуни врхунац, или временима када се за њу није пуно марило. Музички састав Катера је основан при Храму Светог Василија Острошког и као такав је имао у почетку циљ да се млади људи окупе око цркве, а знамо да свака заједница која дјелује са добром намјером представља Цркву у малом. Музички састав Катера се временом брзо уклопио у средину и као такав је почео да дјелује, не само на манифестацијама везаним за Цркву, већ и на свим културним догађајима везаним за град Источно Сарајево, па и шире. Ми смо то препознали као потребу, јер смо свједоци какво је ово вријеме и каква се музика данас слуша. Катера носи намјерно назив „музички састав“, а не етно група или нешто слично, јер на тај начин покушава да се не везује за једну врсту музике, већ да на препознатљив начин од свега лијепог узме по мало и на тај начин сачува од заборава велики број старих народних пјесама, а то све опет у неком свом аранжману. Као што сте рекли, у питању да култура означава ниво развоја једног народа, ми управо на тај начин, кроз музику, себе представљамо као чуваре оног истинског и вриједног у нашем народу.

Како видите културу у нашем граду, али и у Републици Српској? На ком је нивоу, има ли простора за унапређење?

Када говоримо о Републици Српској, култура је израженија у неким већим центрима. За сада Бањалука предњачи у свим сегментима, а ми смо можда тек сада постали свјесни тога, те полако корачамо њиховим путем. У Источном Сарајеву Академија има, а и треба да има, првенство јер је јако квалитетна и школује јао квалитетан кадар. Поредећи ниво културних дешавања у окружењу, примјетно је да лоша материјална ситуација негативно утиче и на развој културних догађаја, а опет са друге стране смо свједоци да иако је таква ситуација примјетан је раст разних негативних појава како на разним телевизијама тако и на различитим  свечаностима које се организују. Поједина дјела у нека прошла времена не би смјела ни да се помену, била би одмах одбацивана, а данас се, без цензуре, у друштво презентује све што људима дође под руку. Катера и настаје као плод жеље да се обогате културни догађаји у нашем граду. Имали смо среће да смо окупили екипу са Академије, дакле ушли смо спремни у све то и није било потребе за неке дуже припреме.

Колико је заступљена врста музике којом се ви бавите у Републици Српској? Зашто сте одабрали да се бавите баш том врстом музике?

Музички састав Катера изводи духовну музику уз инструменталну пратњу, народну музику из свих крајева српских земаља као и севдалинке, које су саставни дио свих народа у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Управо због тога у свом репертоару имамо оваква дјела којима такође престављамо православље на најљепши могући начин. Изводећи народну музику из свих крајева у којима живе Срби, чувамо од заборава успомену на културу различитих крајева, а опет на неки начин све те крајеве обједињујемо у једну причу.

Одакле идеја да се музичком саставу да име „Катера“?

Када смо се први пут састали и на неки начин основали групу, прво питање је било како ће се она звати? Тражили смо нешто древно, а опет са друге стране оригинално и занимљиво. Катера је име старог града који је некада постојао на десној обали Жељезнице, на територији садашњег града Источно Сарајево и општине Источна Илиџа, и све то нам је накако било примамљиво да се управо тако назовемо.

Гдје је све Катера наступала до сада?

Музички састав Катера је одрадио преко двадесет наступа за годину дана свога постојања. Наступи и концерт су били одржавани на територији града Источно Сарајево, као и у Федералном Сарајеву, а поред тога учествовали смо и на наступима у Калиновику, Фочи, Рогатици, и Сокоцу. Углавном су у питању црквене манифестације, као и манифестације у организацији општина које смо набројали. Један од најзначајних наступа за нас био је свакако хуманитарни концерт за дјецу из удружења „Вратите нам осмијех“ који се одржао 24. августа у сали културног центра у Источном Сарајеву.

Поменули сте пјесму Катера. Смијемо ли знати радњу те пјесме, када би је могла чути наша публика?

Поред старе народне музике, као и музике других извођача, музички састав Катера има и своје четири ауторске пјесме, од којих су двије тренутно у реализацији у студију Соба, чији је власник Пеђа Харт, који такође дјелује са нама у групи. Друге двије пјесме планирамо да снимимо до краја године. Овом приликом бих поменуо и пјеснике који нам свесрдно помажу у нашем дјеловању,а то су: Жељко Пржуљ, Горан Врачар као и свештеник Данило Дангубић. Пјесме Катера и Савка Чемеџинка које тренутно радимо  је написао Жељко Пржуљ. Пјесма Катера је настала као плод жеље једног броја људи са територије општине Источна Илиџа, јер некако одувјек постоји жеља да се стари град Катера поново пробуди у неком новом руху. На позив начелника општине Источна Илиџа, господина Маринка Божовића, одазвали смо се и договорили да урадимо пјесму о граду Катера. Дјеловали смо одмах по добијању пјесме и ево за који дан се надамо да ће бити завршена. Музику су радили јереј Видак Вујадиновић, Јелена Батак и Пеђа Харт,који је уједно радио и аранжман. Катера је једна дивна љубавна пјесма у којој се на занимљив начин преплићу личности везане за стари Градац. Такође се на сликовит начин описује постојање манастира Светог Илије за који имамо податке и чији се порушени темељи и данас налазе на локалитету истоименог старог Градца. За ову пјесму ћемо радити спот за који се веома заложио и наш сарадник Александар Цинцар који са љубављу прати наш рад и помаже у остварењу наших циљева.

Какви су вам планови, да ли мислите проширивати састав?

Музички састав Катера броји шест сталних чланова и тренутно немамо планове да се проширујемо, једино бисмо, уколико нам то услови дозволе, повећали број инструменталиста, али то је још само у размишљању.

Гдје „Катера“ наступа у наредном периоду?

У нашем граду ћемо наступити 17. септембра у оквиру прославе крсне славе Града Источног Сарајева, Светог Петра Сарајевског Зимоњића. А што се осталох наступа тиче, управо ових дана смо добили вијест да су нам одобрена два концерта у оквиру дана Српске у Србији. Планирано је да се одржи концерт у Бачкој Паланци 18. септембра у 20:00 часова и концерт у Пландишту 19. септембра, такође у 20:00 часова.