Протеклог викенда Источно Сарајево угостило је посебне госте – бивше питомце 45. класе Средње војне школе Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, који су своје школовање започели давне 1991. године у оквиру ЈНА у Рајловцу, тадашњој СФРЈ. Иако су матуру завршили у Сомбору, у Републици Србији, одлучили су да јубиларних 30 година од завршетка школовања прославе управо у Источном Сарајеву.
У склопу прославе организована је и емотивна посјета касарни у Рајловцу, гдје су бивши питомци након 33 године поново крочили у објекте у којима су некада боравили. Обишли су учионице, спаваонице, пошту, кантину и друге просторије које су им биле свакодневница, присјећајући се анегдота и тренутака из младости, када су као тинејџери, далеко од куће и породице, учили прве војне лекције.
Гости су почели пристизати већ у четвртак, 17. јула. Дио њих угостио је наш суграђанин и пјесник Никола Лиздек, који је својим духовитим причама забављао друштво до касно у ноћ у угоститељском објекту „Код Жељке“. Доласци су се наставили и у петак, а међу гостима су били и они који су допутовали из удаљених крајева свијета – од Беча, Минхена, Никича и Ријеке, преко Алексинца, Новог Сада, Београда, Бањалуке, Ниша и Бара, па све до Орланда и Денвера.
Дио гостију смјестио се код родбине и пријатеља, док су многи изнајмили станове или одсјели у локалним угоститељским објектима. Неки од њих повели су и породице, па су боравак у Источном Сарајеву искористили за обилазак природних љепота нашег града, Сарајева и околних планина.
Централни догађај одржан је у суботу, 19. јула, у ресторану „Боб Ексклузив“ у Миљевићима. Окупљање је почело у 14 часова, а већ сат касније учесници су формирали колону и упутили се ка касарни у Рајловцу. Обилазак касарне трајао је око сат и по, након чега је услиједио повратак у ресторан, гдје је госте чекао свечани ручак и дружење.
У неформалној атмосфери сви питомци имали су прилику да се представе и кажу понешто о себи, свом животу и породици. Скупу се затим обратио и командир вода, Зоран Нинковић, емотивним ријечима:
„Драги моји питомци, сада већ одрасли и предивни људи, желео бих да вам се још једном захвалим што сте самим позивом на годишњицу у мени пробудили предивне успомене. Понос и срећа које осјећам носићу до краја живота.“
Присутнима се на крају обратио и командант класе, Бранко Марић:
„Част, поштовање и љубав које сте ми указали на прослави 30-те годишњице матуре ваше и моје 45. класе памтићу док сам жив. Када човјек доживи таково поштовање каже себи успио си у животу. Нисте ви без разлога најбоља класа у историји наше школе, а ми који смо вас водили у тешким временима вашег школовања дали смо мали допринос да постанете људске величине у шта сам се увјерио. Неизмјерно се захваљујем цијелој генерацији 45. класе, а посебно организаторима прославе. Поносан сам што сам имао прилику да водим такву генерацију са осталим члановима колектива и срећан што сам видио у какве људе сте израсли - људске громаде. Свакоме од вас појединачно желим личну и породичну срећу, добро здравље и пословни успех. Хвала од срца.“
За добру атмосферу био је задужен оркестар под диригентском палицом Страхиње Бартуле, који је свирао без паузе до касно у ноћ. Забаву су уљепшали и сами слављеници, па су поједини својим музичким талентом збунили госте и љубазно особље ресторана „Боб Ексклузив“, које се питало – да ли је ово прослава матуре војне или музичке школе.
Утисци са прославе и боравка у Источном Сарајеву били су изузетно позитивни. Гости су похвалили срдачност домаћина, гостопримство и љепоту града, обећавши да ће се у Источно Сарајево сигурно поново вратити.
Према општим оцјенама, СВШ РВ и ПВО дала је најбољи кадар који је школован према четворогодишњем наставном плану и програму, примјењиваном од 1969. до 1995. године. Посљедња, 45. класа, била је најбоља по учењу, владању, спорту и другим ваннаставним активностима. Те оцјене школа је добила не само од војних, већ и од друштвених органа. У бурним деведесетим годинама кадар школован у овој школи, посебно током напада НАТО-а на СР Југославију, положио је све испите – стручне, моралне и људске – са највишим оцјенама, што потврђује теорију да тешка времена стварају јаке људе.