Сан Иване Шпановић о још једној олимпијској медаљи се није остварио. Наша најбоља атлетичарка је у финалу скока у даљ на Олимпијском стадиону у Токију завршила такмичење на четвртој позицији и за шест центиметара остала кратка за бронзано одличје – 6.91.
Тај резултат је остварила у другој серији и до краја није успјела да га поправи. Скокови нису били на нивоу са претходних Игара, Ивана је била сасвим близу одличја, али јој је недостајао бар један скок налик оном најбољем из квалификација – 7.00. Управо је са таквим резултатом до злата стигла Њемица Малаика Миамбо. Мјесто на постољу су избориле и Американка Бритни Рис (сребро) и Нигеријка Есе Бруме (бронза).
Четврта је наша атлетичарка изашла данас на залетиште. Прве три такмичарке на старту нису показале оно најбоље што могу,а међу њима је била и опасна Американка Бритни Рис, сребрна са претходних Олимпијских игара. Скочила је 6.60 метара, а онда је неколико минута касније Шпановићева прелетјела за 11 центиметара (6.71). После ње су боље скокове имале Бруме – 6.97 и Миамбо – 6.83, па је Ивана прву серију окончала на трећој позицији.
Тражила је савјете са трибина тренера Горана Обрадовића. Наслоњена на ограду слушала, климала главом и упијала их. У другој серији је Бритни Рис искочила на кратко на трећу позицију са резултатом – 6.81, а онда је самоувјерена Ивана поправила резултат и избила на друго мјесто – 6.91. Брзо је са те позиције смјенила добра познаница, сјајна Њемица Малаика Миамбо – 6.95. Могло је већ тада да се претпостави које четири атлетичарке ће се борити за три мјеста на постољу, уколико не буде било великих изненађења, чекало се само када ће кренути да „лете“ преко седам метара.
Трећу серију је одлично отворила Бритни Рис, која се изједначила на првом мјесту са Нигеријком Бруме (6.97). Како је такмичење одмицало, кораке атлетичаки је све чешће на залетишту пратио у истом ритму аплауз са трибина. Ивану су бодриле и колегинице Драгана Томашевић и Марија Вученовић, као и делегација ОКС. Овације навијача нису јој помогле да најбоље скочи у тој трећој серији, скок је био седам центиметара краћи од претходног (6.84), па је на крају ове рунде била четврта. Пратиле су је Стратон и Бек-Романчук, после добре треће серије.
Осам најбољих је наставило борбу, четири атлетичарке су завршиле такмичење. Ређали су у четвртој серији покушаји од позади, прво је скакала Сојерс са најслабијим резултатом међу осам. Ивана је пета ухватила залет и направила преступ. Поредак се није мјењао, Рис и Бруме су водиле, иза њих је била Миамбо, а четврта Шпановићева. И даље нико у финалу није скочио преко седам метара, једино је то пошло за руком нашој атлетичарки у квалификацијама (7.00). Такав скок је био потребан Ивани и данас. Знала је то она врло добро. Међутим, није га било ни у петом покушају – 6.63.
Све што је радила у претходних пет година, стало је у последњу серију на великом Олимпијском стадиону у Токију. Четири атлетичарке нису угрозиле водећа мјеста, а онда је пета на залетиште изашла наша узданица. Скочила је 6.72 и остала без толико жељене олимпијске медаље... Резултати су такви, да је свима одмах било јасно да је Ивана пропустила прилику каријере.
Миамбо је у последњој серији скочила тачно седам метара и тај скок јој је донео златно одличје. Бритни Рис и Есе Бруме су имале исти најбољи скок - 6.97, али је друго мјесто припало Американки због другог најбољег покушаја.
У Рију су резултати били - 7.17 злато, 7.15 сребро, а Иванина бронза - 7.08. Пет година касније злато у Токију - 7.00, а сребро и бронза - 6.97. Кад се погледају те бројке, жал дефинитивно постаје још већа.
