Земаље Западног Балкана, међу којима и БиХ очекује просјечни раст бруто домаћег производа (БДП) од 3,1 посто у 2026. години. Ово је нешто више у односу на ову годину, али и даље недовољно да задовољи потребе грађана, наводи се у новом извјештају Свјетске банке за Западни Балкан објављеном у уторак 7. октобра.

Додају да је радно способно становништво већ значајно смањено, а према пројекцијама, очекује се његов пад за скоро 20 одсто до 2050.

- Ако се наставе тренутна кретања у погледу броја становника, економског раста и тржишта рада, регион би могао да се суочи са мањком од више 190.000 радника у току наредних пет година - наводи се у узвјештају.

Економски раст на Западном Балкану успорио је током 2025, будући да је инфлација довела до смањења потрошње, док је појачана неизвјесност ограничавала трговину и улагања, и то упркос солидном расту зарада и кредита. Фискална политика, и поред благе релаксације, остаје дисциплинована, тако да је дефицит био испод 3 одсто, а јавни дуг је наставио кретање силазном путањом.

Према прогнозама Редовног економског извјештаја за Западни Балкан, комбиновани економски раст Босне и Херцеговине, Албаније, Црне Горе, Србије, Сјеверне Македоније и самопроглашеног Косова достићи ће 3 одсто  у 2025, што је за 0,2 процентна поена ниже од претходних пројекција. Предвиђа се и убрзање раста на 3,1 одсто  у 2026, а затим на 3,6% у 2027.

- Западни Балкан остварује напредак и смањује разлику у развоју у односу на напредније економије Европске уније, али економски раст је и даље недовољан да испуни очекивања грађана - каже Xiaoqing Yu, директорица Свјетске банке за Западни Балкан.

- Како би се региону помогло да постане модерна економија, важно је размотрити промјене стратегије запошљавања,  као што су подстицање већег учешћа на тржишту рада, унапређење вјештина грађана и јачање фирми кроз дигитална побољшања - закључила је она.

Према налазима из овог извјештаја, Западни Балкан суочен је са парадоксом на тржишту рада у појединим секторима присутан је трајан мањак радника, али упоредо са тиме и стопе незапослености су високе преко 10 одсто  а учешће у радној снази је ниско, испод 55 одсто, нарочито међу женама, младима и старијим одраслима.