Како изгледа бити млада жена, у другој држави чији је језик потпуно непознат, на Академији гдје доминирају колеге, па се треба изборити за своје мјесто, зна Драженка Панић.
Са непуних 21 годину, спаковала је ствари и из малог Кнежева, запутила се у Грчку. Храбро и достојанствено, Војно-ваздухопловна академија је чекала Драженку из Босне и Херцеговине, да елегантно, женски дође и буде најбољи полазник међу страним држављанима. Данас је једина жена пилот у Оружаним снагама Босне и Херцеговине.
- Изабрала сам студије на Војно-ваздухопловној академији, првенствено због страственог интереса за ваздухопловство. У почетку сам размишљала о каријери у полицији, али се неочекивано отворила прилика за војну службу што ме је касније довело до могућности студирања у Грчкој - каже Драженка за Херцеговина.инфо.
Поред саме Академије, која захтијева предан рад и посвећеност, Драженка је била у још већем проблему. Грчки језик јој је био стран и у старту је била корак иза свих колега којима је то матерњи језик. Али када се удруже снага и жеља за успјехом, немогуће не постоји.
- Најизазовнија препрека, током школовања, био је управо језик са којим сам се тада први пут сусрела и који је био изузетно тежак. Након језичке баријере, додатне потешкоће су биле те што тамо нисам имала никога од породице. Ипак, упознала сам доста дивних људи, са којима сам и данас у контакту и вјерујем да ћемо остати доживотни пријатељи.
Када прође теоријски дио, када се научи и знање доведе до савршенства, треба бити спреман на оно за што се годинама школовала. Пилотирање. Колико год се научила сва правила, процедуре како се што ради, није свеједно сјести у кабину и кренути.
- Када сам имала први "соло лет" (самостално летење без инструктора), прије самог уласка у авион је постојала мала трема, али када сам изашла на писту за полетање и у моменту полетања, сва трема је нестала. Једноставно мораш бити фокусиран на тренутак и да урадиш све исправно, онако како си научио са инструктором.
Данас, на авиону ""Diamond Katana" има 48 сати налета, а на хеликоптеру чија је обука још увијек у току има 11 сати налета и ту још увијек лети са инструктором.
Самостални лет јој је све ближи, потребно је да испуни норму броја сати летења с инструктором.
Драженка руши табуе када су односи према женама у питању. Колико год да је у свијету сасвим прихватљиво да видимо жену у неким пословима који су годинама важили за мушке активности, код нас је то још увијек помало необично и страно. Али захваљујући оваквим женама, тај став се полако мијења. Очи нам се навикавају на жене у неким необичним пословима и шаљу мозгу поруку да је то друштвено прихватљиво. То је најбољи начин који може побољшати положај жена у друштву.
На Академији су сви изједначени, каже Драженка, знање је изнад свега, па се и на њему базира однос између колега.
- Током школовања, колеге су подржавале будуће жене пилоте, јер се наглашавала професионалност изнад спола. Сљедеће је било и то што је код њих у већем броју заступљено жена пилота, док код нас, у ширем друштву, могу постојати варијације у ставовима, али уопштено се тренд мијења, те се све више цијени једнакост у свим професијама, укључујући и пилоте.
Ова млада жена није само војно лице или пилот. Њени интереси превазилазе њен посао, ужива у адреналинским, али и у опуштајућим активностима и вук јој је заштитни знак.
- Рекреативно се бавим сликањем, тренирам карате и ужвам у air-softu или вожњи мотора. То су моје активности које обогаћују моје слободно вријеме и пружају разноликост изазова - каже Драженка и наставља:
- Зашто вук? Вук је мој заштитни знак због симболике храбрости, вјерности и сналажљивости које ова животиња представља. Његова природа одражава властите вриједности и карактеристике које цијеним и којима тежим у животу.
Овакви људи треба да буду примјер свим генерацијама. Људи који су на прагу младости отишли у свијет, узели све добро што им се пружило, стекли знања и вратили се кући. Драженкин савјет за све би се могао понављати сваки дан и бити звијезда водиља свима који се питају да ли ће се снаћи.
- Мој савјет за млађе генерације, посебно за жене, јесте да вјерују у своје способности, храбро прате своје снове и да се усуде на изазове и никада не престану учити. Изградите своје знање и будите инспирација другима, јер свака јединствена прича доприноси напретку друштва, а првенствено особном напретку.
У пилотирању, као и у животу, важно је тежити стручном усавршавању, одржавати добре односе и бити спреман на брзо реаговање у свим ситуацијама. Битно је остати на правом путу, професионалном и приватном и успјех сигурно неће изостати.
Пише: З. Лојпур