Удружење произвођача Романијски скоруп-кајмак броји 24 чланице са подручја три општине: Соколац, Хан Пијесак и Рогатица. Све њих је ујединила производња надалеко познатог, а однедавно и међународно признатог, скоруп кајмака, за којег кажу да свој посебан укус дугује природним богатствима којима обилује Романија.

Душанка Боровчанин из тог Удружења наводи да је тајна скоруп кајмака у његовој традицији, географском поријеклу, имену и технологији производње. Прошле, 2019. године, добили су и међународни сертификат којим се признаје право заштите скоруп кајмака у 29 земаља свијета.

– Да бисмо дошли до овог сертификата, претходио је дугогодишњи рад на припреми елабората, рад око формирања удружења, процедура око регистрације појављивање у медијима, сајмовима, писање пројеката према владама и организацијама, налажење новчаних и других средстава за реализацију поменутог. То је трајало неколико година, а за то вријеме наше чланице су производиле и припремале кајмак, јер је он основа и бит цијелог посла. Од када смо добили овај сертификат и сертификат о заштити имена и географског поријекла у Институту за интелектуално власништво БиХ, крунисали смо наш рад – са поносом наводи Боровчанин.

Скоруп кајмак је златни представник гастро понуде овог краја, оплемењен географским специфичностима као што су поднебље романијских предјела, надморска висина и услови производње, али и природне љепоте планине.

– Наше животиње искључиво се хране травом са природних пашњака и шума, пију планински воду, у току дана крећу се слободно, храна је органска, а животиње су у току цијелог дана изложене природним условима живота – појашњава Боровчанин и додаје да је производна карактеристика скорупа та да се припрема у домаћинствима, по технологији старој преко 100 година.

– Млијеко се термички обрађује. Посебан процес је димљење у колибама, гдје настаје скоруп и као такав скупља се у дрвене качице и соли се. Ред кајмака, со, ред кајмака, со и притиска се да одстоји мјесец и више дана.

Покретање етно куће и ширење капацитета

Своје производе највише продају по наруџби оних који су већ конзумирали и знају шта је скоруп кајмак. Продају врше и путем Фацебоок странице, а недавно је отворена и етно кућа за продају романијског скоруп кајмака, која још није почела да ради, јер су у поступку набавке потребних уређаја.

– Од самог почетка рада кренули смо у промоцију нашег производа, од медија, интернета, изложби и сајмова. Значајан сајам је пољопривредни сајам у Рогатици који се одржава почетком јесени, гдје ми и излажемо свој производ, а између осталог и оцјењивачког је карактера. Комисија састављена од стручњака ради у одабиру најбољег кајмака између свих узорака које припремају све наше чланице. Награде су новчаног карактера. Посвећујемо београдски сајам етно хране и пића гдје смо веома запажено прошли. На новосадском сајму смо освојили двије златне медаље. То је круна нашег успјеха, рада и жеље да се зна за наш производ, јер је јединствен у сваком погледу. Овакви догађаји, награде и медаље, само су још већи мотив нашим чланицама да унапријед производњу – каже Боровчанин.

Она поручује да ће скоруп кајмак као јединствен производ наставити да се производи на овим подручјима, а да ће чланице Удружења преносити млађим нараштајима начин и технологију, као што су њима њихови преци пренијели. У том смислу и наредни планови удружења су као и до сада у производњи кајмака и његовој продаји на тржишту.

– Примјетно је да се све више траже кајмак и млијечни производи, као и све друго што је органски произведено. Има будућности, само треба радити. Што се тиче излаза на страно тржиште за сада то није извјесно, јер нисмо индустријски произвођачи и не радимо на огромним количинама – наводи Боровчанин и додаје да је у плану ширење производних капацитета и пласман производа од млијека на домаће тржиште.