Јована Голијанин, студент четврте године електротехнике и рачунарства Електронског факултета у Нишу, боравила је, као студент на размјени, у Источном Сарајеву посљедња четири мјесеца. На Електротехничком факултету Универзитета у Источном Сарајеву је, од краја фебруара, слушала предавања, полагала испите, учествовала на конференцијама, те освојила треће мјесто на „ISCon Hackathon“ такмичењу у Бањој Луци.

Она је наш град посјетила захваљујући „Еразмус+“ стипендији, која обухвата плаћену школарину и мјесечни износ којим се покривају трошкови живота током боравка у иностранству. Иако је стипендију могуће добити за многе европске земље и њихове факултете, Јована за портал „Катера“ истиче да је њена жеља било Источно Сарајево.

- Желела сам да дођем, јер је мој тата одавде и овде су се моји родитељи упознали. Моја мама је из Србије, али овде се школовала. Након рата, прешли су у Ниш где су наставили живот. Овде имам и много родбине, са којом сам у контакту  – прича она за наш портал.

Истиче да је раније долазила на краћи временски период, али овај пут, наглашава, имала је прилику да заиста упозна Источно Сарајево, а сва очекивања су, додаје, превазиђена.

- Мислила сам да ћу учити, бити на факсу, обићи родбину. Нисам очекивала да ћу имати прилику да се укључим у друштвени живот, да се „укапирам“ са људима. Људи су овде изузетно љубазни, пријатни и гостољубиви, мислим да се то ретко где среће. Остварила сам многа познанства и ни у једном тренутку се нисам осећала издвојено. Упознала сам много финих људи у студенстком дому, у којем сам била смештена, са студентима на размени у Сарајеву, овде на факултету. Осећала сам се заиста као код куће – навела је она.

Голијанинова објашњава да на факултету у Источном Сарајеву студент има велику могућност да се истакне и наметне, посебно када упореди ситуацију са својим матичним факултетом у Нишу.

- Иако мањи број заврши, али прву годину у Нишу упише око 570 студената. Има нас много, конкуренција је заиста јака, и колико год неко жели да се истакне, увек има неко бољи. Овде је ситуација другачија, мањи је број студената и онај ко хоће да ради и да се потруди, има шансу да успе. Омогућено је учешће на великом броју конференција, сарадња са многим фирмама, обуке и тренинзи. У Нишу, за учествовање на некој конференцији, мора да се попуни пријава, мотивационо писмо у којем се објашњавају разлози присуствовања конференцији и још много тога. Овде, ко жели да присуствује некој конференцији, као што сам ја присуствовала Инфотех конференцији на Јахорини, може без икакве додатне процедуре – појашњава наша саговорница.

Према њеним ријечима, Електротехнички факултет у Источном Сарајеву је био „пун погодак“ и због тога што програм предмета на овом факултету одговара програму на њеном матичном факутету.

- Тај критеријум ми је био јако битан, да размена има смисла. Испити су ми били слични, исти називи и скоро исти програм, а и доста професора са мог факултета је овде предавало. Осим тога нуди могућност контакта са професором. То је нешто на шта нисам навикла и што, на моју велику жалост, нисам искористила у потпуности. Професори желе да помогну око свега и изађу увек у сусрет. Студент на овом факултету, има већу шансу да све оствари, него на факултету у Нишу, управо због интеракције са професорима. Да могу једну ствар да променим, ишла бих више на консултације – искрено говори Јована.

Истиче да је ипак нешто у потпуности искористила - „ISCon Hackathon“ такмичење у Бањој Луци, на којем је са Ненадом Благовчанином, Жељком Трифуновићем, Драганом Миловановићем и Тамаром Боровином, освојила треће мјесто.

Фото: Уступљене фотографије

Екипа је на такмичењу радила на дигитализацији система за студентску службу, а Јована нам објашњава да је требало да направе дигиталну верзију система плаћања свих обавеза на факултету, као и да направе дигиталну верзију свих обавеза које студент има приликом овјере семестра. За израду рјешења имали су, каже, 24 часа.

Такмичење ју је, додаје, подсјетило на почетак и разлоге уписивања Електронског факултета.

- Направили смо апликацију, односно крајњи производ који људи виде. Е мене интересује оно што је иза те апликације, како функционише. Од малена сам волела да састављам жице, делове – открива за наш портал Јована.

Прије доласка је поставила, како наводи, реалне планове што се тиче испитних рокова, а са поносом каже да је задовољна како је испитни рок прошао.

- Овде сам решила све што сам имала у плану. Од пет, положила сам четири испита и један сам оставила кад дођем кући. Много су ми помогле и колеге, посебно око материјала за испите. Иначе, ја имам континуитет у раду, тако да ме је то спасило, с обзиром на промену средине. Месец и по дана пред испите сам само учила, кад крене испитни рок посветим се само учењу  – рекла је Јована.

Што се тиче планова за будућност, Јована истиче да још увијек разматра све опције. Једна од њих је и уписивање мастер студија, а врата ЕТФ-а у Источном Сарајеву су јој, како каже, широм отворена.