Ако сте се некад запитали да ли и под којим условима радник може остварити право на скраћено радно вријеме у Српској, а у међувремену нисте сазнали ове информације, у овом тексту добићете одговор.

У наставку прочитајте под којим условима радници могу радити скраћено, односно како је то прописано законом.

Шта прописује закон?

Законом о раду Републике Српске прописано је сљедеће:

1. Радно вријеме радника који раде на радним мјестима и пословима на којима, и поред примјене одговарајућих мјера и средстава заштите на раду, постоји повећано штетно дејство услова рада на здравље радника скраћује се сразмјерно том штетном дејству, а највише до десет часова седмично (послови са повећаним ризиком).

2. О скраћењу радног времена у смислу става 1. овог члана одлучује министарство надлежно за послове рада на захтјев послодавца, заинтересованог радника, инспектора рада или синдиката, а на основу стручне анализе сачињене од овлашћене научне или стручне организације.

3. Радно вријеме из става 2. овог члана и члана 110. став 1. овог закона, у погледу права радника, сматра се пуним радним временом.

Иначе, члан 110, став 1. подразумијева да након истека породиљског одсуства, један од запослених родитеља има право да ради са половином пуног радног времена за вријеме док дијете не наврши три године живота, уколико је дјетету, према налазу овлашћеног доктора медицине, потребна појачана њега.

Шта подразумијева пуно, а шта непуно радно вријеме?

Као што вјероватно и знате, пуно радно вријеме радника износи 40 часова седмично, с тим да општим актом може да се утврди и краће радно вријеме, али не краће од 36 часова седмично.

Према већ поменутом Закону о раду Републике Српске, радник може закључити уговор о раду с пуним радним временом само са једним послодавцем.

С друге стране, непуним радним временом се сматра радно вријеме краће од већ горе поменутог, тј. које траје краће од 40 часова седмично. То значи да, ако је код послодавца пуно радно вријеме 40 часова недјељно, онда се сваки рад краћи од тог сматра радом са непуним радним временом.

У складу с тим, радник који ради са непуним радним временом код једног послодавца, за остатак радног времена може засновати радни однос код другог послодавца и на тај начин остварити пуно радно вријеме.

Такође, битно је знати и да радник који ради са непуним радним временом има сва права из радног односа сразмјерно времену проведеном на раду, осим ако за поједина права законом, општим актом и уговором о раду није другачије одређено.

Послодавац је дужан да раднику који ради са непуним радним временом обезбиједи исте услове рада као и раднику са пуним радним временом који ради на истим или сличним пословима.

Осим тога, послодавац је дужан да благовремено обавијести раднике о доступности послова са пуним и непуним радним временом, на начин и у роковима утврђеним општим актом. Такође, он је дужан да размотри захтјев радника са непуним радним временом за прелазак на пуно радно вријеме, као и радника са пуним радним временом за прелазак на непуно радно вријеме.

Пише: Николина Алексић