Стотине Палестинаца и више од 20 припадника израелске полиције повријеђено је у посљедњем таласу сукоба у Јерусалему.
Насилни инцидент услиједили су након мјесец дана раста тензија, иако сукоб између Израела и Палестинаца траје већ деценијама, подсјећа "BBC".
Британија је преузела контролу над подручјем познатим као Палестина након што је дошло до пада Османског царства послије Првог свјетског рата. Османлије су владале том регијом око 400 година.
Земља је била насељена јеврејском мањином и арапском већином.
Тензије између два народа
Тензије између два народа расле су када је међународна заједница дала Британији задатак да у Палестини успостави "национални дом" за Јевреје.
За њих је то била њихова прадомовина, али палестински Арапи такође су полагали право на земљу и противили су се том потезу.
Између 1920-их и 1940-их година број Јевреја који се запутио према тој регији је константно растао. Многи од њих су бјежали од прогона у Европи и били су у потрази за домом након Холокауста из Другог свјетског рата.
Расло је и насиље између Јевреја и Арапа, и долазило је до честих буна против британске владавине.
Гласање у УН
УН су 1947. године гласале за раздвајање Палестине на одвојену јеврејску и арапску државе, а Јерусалем је постао међународни град.
Тај су план прихватили јеврејски лидери, али га је арапска страна одбила и никада није имплементиран.
Не могавши ријешити проблем, британски владари су напустили регију 1948. године, а јеврејске вође прогласиле су настанак државе Израел.
Многи Палестинци су се успротивили овом потезу и услиједио је рат. Војске из сусједних арапских земаља дошле су у помоћ Палестинцима.
Стотине хиљада Палестинаца побјегло је или је протјерано из својих домова у, како они називају, Ал Накби, или "Катастрофи".
До тренутка када су борбе завршиле примирјем сљедеће године, Израел је имао под својом контролом већи дио територије.
Јордан је заузео земљу која је постала позната као Западна обала, а Египат Газу.
Јерусалим је био подијељен између израелских снага на западу и јорданских снага на истоку.
Свака страна криви ону другу
Будући да никада није дошло до склапања мировног споразума, јер је свака страна кривила другу за сукобе, у наредним деценијама је често долазило до ескалације сукоба.
У још једном рату 1967. године, Израел је окупирао Источни Јерусалим и Западну обалу, као и већи дио сиријске Голанске висоравни, те Газу и египатско Синајско полуострво.
Већина палестинских избјеглица и њихових потомака живи у Гази и на Западној обали, као и у сусједним државама Јордану, Сирији и Либанону.
Израел ни њима ни њиховим потомцима није дозволио да се врате домовима, јер тврди да би то преплавило земљу и угрозило опстанак јеврејске државе.
Израел и даље заузима Западну обалу, и иако се повукао из Газе, УН и даље тај комад земље сматрају дијелом окупиране територије.
Израел тврди да је цијели Јерусалим њихов главни град, док Палестинци источни Јерусалим називају главним градом будуће палестинске државе. САД је једна од само неколико земаља које су признале тврдње Израела.
Честе тензије
У протеклих 50 година Израел је саградио насеља на овим подручјима, гдје сада живи више од 600.000 Јевреја.
Палестинци кажу да су та насеља незаконито изграђена према међународном праву и да представљају препреку миру, али Израел то негира.
Тензије су често затегнуте између Израелаца и Палестинаца који живе у источном Јерусалиму, Гази и на Западној обали.
Газом влада палестинска милитантна група звана Хамас, која се много пута борила против Израела. Израел и Египат строго контролишу границе Газе како би зауставили допремање оружја до Хамаса.
Палестинци у Гази и на Западној обали кажу да су жртве израелске политике док Израел тврди да дјелује само како би се заштитио од палестинског насиља.
Тензије су ескалирале почетком светог муслиманског мјесеца рамазана средином априла 2021. када је током ноћи дошло до сукоба полиције и Палестинаца.
Пријетња деложацијом неких палестинских породица у источном Јерусалиму такође је изазвала све већи бијес.
25 година мировних преговора
Постоји низ питања око којих се Израел и Палестинци не могу сложити.
То су, између осталог, и шта урадити с палестинским избјеглицама, требају ли јеврејска насеља на окупираној Западној обали остати или бити уклоњена, требају ли двије стране дијелити Јерусалим, и – можда најтеже од свега – треба ли успоставити палестинску државу уз Израел.
Мировни преговори воде се више од 25 година, али до сада нису успјели ријешити сукоб.
Укратко, ситуација се неће ускоро ријешити.
Најновији мировни план, који су припремиле Сједињене Државе док је Доналд Трамп био предсједник, а који је израелски премијер Бењамин Нетањаху назвао "споразумом стољећа", Палестинци су назвали једностраним и никада није имплементиран.
Било који будући мировни споразум захтијеваће да се обје стране договоре да ријеше сложена питања.
Док се то не догоди, сукоб између Израела и Палестинца неће бити ријешен.
