И након седам година откако је за Драганом Вучетићем, бившим директором предузећа “Никола Тесла”, расписана потјерница, он је и даље недоступан тужилаштву.

Драган Вучетић је само један у низу лоших примјера и проћена у којим је инвеститор ојадио државу, па некажњено побјегао у иностранство, поставши недоступан правосудним органима Српске. Ни расписана међународна потјерница није помогла, што може да укаже на чињеницу да Вучетић у Њемачкој има добре јатаке и савезнике. Држављанства БиХ се одрекао, али је зато у руке добио пасош Њемачке.

Подсјетимо, предузеће “Никола Тесла” за производњу, примјењено истраживање и експериментални развој, Влада РС је основала крајем 2012. године, а за директора поставила управо Драгана Вучетића, који је једно вријеме био и савјетник за стране инвестиције предсједника Милорада Додика.

Министар на промоцији

Вучетић је најављивао производњу електромобила за њемачко тржиште, а посао вијека завршио је тако што је осумњичен да је као в.д. директора злоупотријебио службени положај и извршио пословну превару, чиме је овом предузећу узроковао штету од 1,1 милион КМ.

Узалудна је на промоцији била вожња министра индустрије Жељка Ковачевића и министра технологије Јасмина Комића. 

Вучетић се сумњичи да је као в.д. директора прекорачио границе својих овлашћења и искористио службени положај да себи и другоме прибави противправну имовинску корист. 

Фирми “Nikola Tesla GMBH” Келн, коју је отворио преко предузећа „Никола Тесла“ Бањалука, обезбиједио је зараду од 500.175 КМ. Вучетић је по пројекту “Електромобил” испоручио робу и услуге својој фирми у Келну, а истовремено предузеће “Никола Тесла” Бањалука оптеретио издајући мјенице у њихово име и на њихов терет као гаранцију да ће предузеће из Келна испунити преузете обавезе.

МУП РС је за њим расписао потјерницу у октобру 2014. године, али није пронађен, нити се одазвао на позиве тужилаштва за испитивање у 2016. и 2018. години, који су му уручени по њемачким прописима од стране Државног тужилаштва Келн. Вучетић је и даље недоступан домаћим органима гоњења, потврдили су из Републичког јавног тужилаштва.

– С обзиром да несумњиво произлази да је осумњичени након учињених кривичних дјела побјегао из БиХ како би избјегао кривично гоњење, те боравећи у иностранству, више година, остао недоступан домаћим органима гоњења, тако да се против њега не може успјешно наставити и окончати предметна истрага и успешно водити кривични поступак, Окружни суд у Бањалуци, на приједлог Републичког јавног тужилаштва, 29. јула 2019. године донио је рјешење о одређивању мјере притвора против осумњиченог, који се може рачунати од времена када осумјичени буде лишен слободе на територији БИХ односно времена када буде извручен домаћим органима гоњења, уколико слободе буде лишен у иностранству, имајући у виду да је за истим расписана и међународна потјерница – рекла је за Српскаинфо Драгица Тојагић, секретар републичког јавног тужилаштва.

Док се за осумњиченим трага, грађани Српске годишње дају 679.000 марака по основу издате гаранције предузећу “Никола Тесла”. Српска је, наиме, издала гаранцију 2013. године за кредитно задужење овог предузећа од 12 милиона КМ! Новцем се требала опремити фабрика за производњу текстилних производа у Билећи, Љубињу и Требињу. Источна Херцеговина умјесто препорода и 2.000 радних мјеста тавори у немаштини, а пред грађанима су још три године да врате преосталих 1,8 милиона КМ задужења.

Да ли се Руси враћају?

За Српску је 2013. била изузетно обећавајућа, имајући у виду да су те године најављени и велики пројекти изградње термоелектране Угљевик 3, као и рудника угља у овом граду, те хидроелектране Мрсово код Рудог, вриједности око миљарду марака.

Руски милијардер Рашид Сердаров, власник компаније “Comsar Energy”, за ове инвестиције је добио од Српске концесију на 30 година. Од скупих инвестиција урађени су само припремни радови, због чега је Влада РС чак разматрала да откупи назад своје концесије.

Ко би желио откупити концесије за угаљ по сулудим цијенама, осим ако се тим радњама не планира извући јавни новац с једне или више страна, пита активисткиња Мајда Ибраковић из Центра за животну средину, који од почетка прати овај пројекат.

– Недавно је била вијест да је потписан меморандум о сарадњи између Цомсара и пољско-кинеског конзорцијума на пројекту Угљевик 3. Ником није још јасно шта то значи, јер кажу да се ради о пословној тајни. Влада мудро ћути и допушта наставак пројекта, а откупа за сада, по најновијим информацијама, неће бити – каже она.

Послије свега, концесија је руској компанији продужена на 50 година. 

– Инвеститору су већ годинама упитне активности у БиХ, односно блокирани су и трансакцијски рачуни, плус прекршени су уговори о концесији с обзиром да није почео градити, нити је прибавио дозволе у предвиђеном року. Влада се боји некакве противтужбе у случају раскидања уговора, па је под том кринком инвеститору још и продужила период фантомских и нетранспарентних радњи у склопу пројекта Угљевик 3. Још не знамо да ли је инвеститор прије тога успио прибавити нову студију економске оправданости, јер је стара рађена прије 10 година и не може бити оправдана основа за било какво даље продужавање концесионог периода и повећавања инсталисане снаге на 2×350 МW – наводи ова активисткиња.

Литванци

Тренутно је актуелна и јавна расправа око утицаја пројекта Угљевик 3 на животну средину, што значи да се правно-формално наставља прибављање документације од стране Цомсар Енергy и да пројекат није угашен.

Душко Перовић, овлаштени представник “Comsar Energy Republika Srpska” и шеф представништва РС у Русији, рекао је почетком године за Радио Слободна Европа како застој не значи да Рашидов одустаје од пројеката, додајући да се ради на новој еколошкој дозволи по новим европским стандардима.

– Није пријатно човјеку који је дошао да инвестира у једну државу да га ви називате мафијашем – поручио је Перовић.

Ово су само двије најпознатије “инвестиције” у Српској, а јавност не заборавља ни случај Литванаца који су извлачили новац из земље преко Укио банке и Балкан Инвестмент Банке, приватизацију Робне куће “Боска”… Списак је дуг.

– Налазимо се у ситуацији да наше владе улазе у врло озбиљне пројекте за које не направе добре анализе, не консултују финансијске институције, и то рјешавају преко Инвестиционо-развојне банке РС, по критеријумима по којима нема финансијског посредника између фонда и корисника. Кад погледамо низ пројеката које је Влада подржала, од “Фармланда”, гдје је отишло више од 20 милиона марака и 5.000 грла стеоних крава, долазимо до Вучетића и великог пројекта запошљавања жена у Херцеговини и чињенице да је тај пројекат тотално пропао, као и онај за производњу електромобила за Поште Њемачке – подсјећа економиста Зоран Павловић за Српскаинфо.

Напомиње да је одговорност за све пропале пројекте никаква. 

– Очигледно је важније бити добро умрежен с људима из власти него добро процијенити пројекте који су нам неопходни за економски развој у привреди. Када погледамо то све и када додамо пропале банке, Бобар банку и Банку Српске, питам се да ли ће ико икада одговарати за све изгубљене паре. Српска је значајно осиромашила у међувремену, а тај новац је могао послужити за јако добар живот грађана у РС – закључује Павловић.