Како топлотни талас утиче на људски организам?

12.08.2019. 20:22
0

Наше тијело настоји да одржи унутрашњу температуру на око 37 степени Целзијуса без обзира на то да ли се налазимо у сњежној олуји или усред топлотног таласа.

То је температура на којој је наш организам навикао да функционише, али како жива у термометру расте, тијело мора да се више труди да се његова унутрашња температура не повећа, пише "ББЦ".

Ако је тијело претопло, 'термостат' у мозгу шаље импулсе крвним жилама у кожи, оне се шире, а велика количина топле крви из унутрашњости долази у кожу и хлади се. Додатно хлађење коже и крви у њој изазива зној, који хлади кожу, а тиме посредно хлади и крв која циркулише у њој.

Тако охлађена крв враћа се у унутрашњост тијела и хлади је. И опет, када термостат у мозгу процијени да је температура довољно снижена, смањује се проток кроз кожу и престаје знојење. Дакле, очигледно је да је за добро подношење промјена температуре околине врло важно да су крвне жиле еластичне те да се њихов промјер лако и брзо прилагођава потребама тијела.

Када то почиње да представља проблем?

Иако на први поглед звучи једноставно, споменути процес почиње представљати својеврстан напор за тијело, а што су температуре више, тијело се више напреже. Отворени крвоток резултира спуштањем крвног притиска и тјера срце да брже пумпа крв како би наставила да тече тијелом. То може изазвати благе симптоме попут свраба од осипа што га изазива врућина те отеченост стопала.

Али ако крвни притисак достигне прениске вриједности, до органа не успијева да стигне довољно потребне крви, због чега је већи ризик од срчаног удара. Истовремено, због знојења се губе течност и со, а притом се равнотежа међу њима у организму мијења. Такво стање у комбинацији са сниженим крвним притиском може резултирати топлотним ударом. Симптоми су вртоглавица, несвјестица, дезоријентисаност, мучнина, грчеви у мишићима, главобоља, обилно знојење и умор.

Како помоћи особи која је доживјела топлотни удар?

Ако особа успије да се расхлади у року од пола сата, топлотна исцрпљеност обично није озбиљна.

Британски НХС савјетује: премјестите особу на хладно мјесто, поставите је у лежећи положај и подигните јој ноге под благим нагибом, дајте јој пуно воде (у обзир долазе спортски напици и пића за рехидрацију, расхладите јој кожу - поквасите је водом или пребришите спужвом умоченом у хладну воду те је хладите лепезом.

Добро је на подручје око пазуха или на подручје врата ставити врећице с ледом. 

Али ако особа не успије да се опорави у року од 30 минута, слиједи топлотни удар. Ријеч је о хитном медицинском случају и обвезно морате позвати хитну помоћ.

Треба истакнути да се људи који су доживјели топлотни удар могу престати знојити иако им је и даље превруће, њихова тјелесна температура може премашити 40 степени и могу изгубити свијест.

Ко је најугроженији?

Здраве особе би с топлотним таласом требало да се носе тако да користе здрав разум, али појединци су угрожени више од осталих.

Због старости или дугорочних здравствених стања, попут срчаних болести, неким особама је теже изборити се с напорима којима топлотни талас излаже организам. Срчани болесници имају круте крвне жиле. Њихове унутрашње површине су неравне и често с атеросклеротским плаковима.

Када је топло, крвне жиле у кожи се прошире, више крви одлази у кожу, а мање крви остаје за унутрашње органе те крвни притисак пада. Круте крвне жиле не могу да се стисну, смање свој волумен и тиме повећају притисак крви те омогуће одговарајуће снабдијевање срца, мозга, јетре и бубрега кисеоником и храњивим материјама.

Организам особа које болују од дијабетеса типа 1 и типа 2 брже губи течност, а због компликација насталих усљед одређених болести крвне жиле и способност знојења код неких људи не функционишу као и обично.

Изузетно је важно, кажу љекари, успјети препознати да вам је претопло и потом предузети одговарајуће кораке. Ријеч је о нечему што већина људи узима здраво за готово. Али сасвим мала дјеца и бебе, као и мање покретне особе угроженије су од осталих. Због болести мозга, попут деменције неке особе су несвјесне врућине.

Јаком сунцу су изложенији од осталих и бескућници, а више потешкоћа с врућином могу имати и особе које живе у становима на вишим спратобима, посебно ако немају клима-уређај.

Повећавају ли неки лијекови опасност?

Да, али треба наставити узимати их на уобичајен начин те уложити повећан напор у расхлађивање организма и хидрирање. Диуретици повећавају количину воде коју организам избацује знојењем. Бројни пацијенти их узимају, укључујући и оне са срчаним проблемима. Када су температуре изузетно високе, диуретици повећавају опасност од дехидрације и неравнотеже кључних минерала у организму.

Лијекови за смањење крвног притиска, такозвани антихипертензиви могу изазвати опасан пад крвног притиска у ситуацијама када се крвне жиле шире да би се избориле с врућином. И неки лијекови за епилепсију и Паркинсонову болест могу да утичу на престанак знојења, отежавајући притом организму настојање да се расхлади.

Усљед превеликог губитка течности лијекови попут статина, лијекова који смањују ниво холестерола, могу постићи већу концентрацију у крви.

Убија ли врућина?

Да. У Енглеској сваке године од посљедица високих температура умре око 2.000 особа. Узрок смртног исхода у оваквим ситуацијама најчешће су срчани и мождани удари које обично изазове напор да се унутрашња тјелесна температура одржи стабилном, преноси "Хина".

Виша стопа смртности евидентирана је пошто је жива у термометру прешла 25 или 26 степени Целзијуса. Али ранији подаци упућују на то да високе температуре чешће изазивају смрт појединаца у прољеће и рано љето него на "врхунцу љета". То се вјероватно догађа због тога што постепено настојимо измијенити свакодневно прилагођавање како љето одмиче и навикавамо се на 'борбу' с врућином.

Подаци који се односе на раније топлотне ударе упућују на то да се највише смртних исхода догоди у прва 24 сата топлотног таласа. И хладни фронт може бити смртоносан, али треба му пуно дуже да дјелује на човјеков организам. Студија из 2010. године о посљедицама топлотних таласа у девет европских градова посвуда је показала повећан број смртних исхода - од 7,6 одсто у Минхену до 33,6 одсто у Милану. Од посљедица топлотног таласа 2003. године у Европи је умрло 70.000 више људи него што је уобичајено.

Ноћне и дневне температуре

Уз дневне температуре, када се обично постижу рекорди, не треба занемарити ни ноћне јер је организму током ноћи потребан одмор.

Али ако се и током ноћи наш организам бори с настојањем да тјелесну температуру одржи под контролом, ризик од здравствених проблема је већи.

Коментари 0
Повезане вијести
Због чега је сурутка прави еликсир здравља?
Једите двије банане дневно и тијело ће вам бити захвално
Зашто требате уврстити камилицу у своју рутину за његу?
Најчитаније
  • Пронађен кокаин и марихуана код лица у Палама
    16.09.2019
    0
  • Данас смијењена три директора у Шумама Српске
    16.09.2019
    1
  • За сада пет кандидата у трци за директора Агенције за истраге и заштиту
    16.09.2019
    0
  • Мотоциклиста задобио тешке тјелесне повреде у саобраћајној незгоди у Сокоцу
    16.09.2019
    0
  • Док је спавао дјевојка му из аутомобила украла чак 23.000 КМ
    11h 13m
    0