Спортски свијет, посебно тениски, крајем свакога прољећа размишља само о Ролан Гаросу. Отворено првенство Француске — чији су званични називи „Међународно првенство Француске у тенису“ и „Турнир Ролана Гароса“ — један је од четири Гренд слема и стога један од четири главна догађаја у тениском календару. Но, то сте већ свакако знали, јер то сви знају. Много мање људи, међутим, зна ко је био Ролан Гарос по коме турнир носи име.

Људи обично претпостављају да је у питању неки славни, али данас заборављени тенисер који је прије сто или више година доминирао на париској шљаци (утемељен 1891. године као Првенство Француске, на овом турниру су се испрва такмичили само чланови француских клубова да би се 1925. отворио за све аматере на свијету; 1968. постао је први гренд слем отворен за професионалце, чиме је почела тзв. опен-ера), и који је био толико велики да је читав шампионат добио име по њему.

Али, није. Ролан Гарос уопште није био тенисер. Рођен је 6. октобра 1888. године у граду Сен-Дени на острву Реинион (у питању је француска прекоморска територија у Индијском океану), а као пилот се прославио и прије Првог свјетског рата, током којег је стекао статус националног хероја. Наиме, Гарос је 1913. године постао први човјек који је прелетио Средоземно море без стајања, и то од Фрежиса на Азурној обали до Бизерте у Тунису.

По избијању сукоба је увидио све мане постојеће технологије, као и једноставни начин за њено унапређење. Пошто је разумио да је пуцање по непријатељу претешко ако је митраљез на боку, самоиницијативно га је пребацио на предњи дио свог авиона, испред себе, а дрвену елису обложио металним клиновима да би је заштитио од сопствене ватре (па и непријатељске, у крајњој линији).

Премда то није било у потпуности ефикасно рјешење, Гарос је био врло убојит током прве године рата, мада попут већине авијатичара тог времена није дуго потрајао. Након што је неколико мјесеци провео вршећи извиђачке летове, да обара њемачке авионе на Западном фронту почео је 1. априла 1915. године, и врло брзо је оборио три (први је пилот којем је то пошло за руком пуцањем управо „кроз“ пропелер), због чега је стекао велики углед и захваљујући штампи постао национална звијезда.

Међутим, већ 18. априла је оборен, и послат у заробљеништво у којем је провео три дуге године. Из логора је утекао након што му је из домовине, у коју је тајно послао шифровану поруку, стигао тениски рекет у чијој је дршци била сакривена мапа Њемачке.

Скулптура на тенкском комплексу Ролан Гарос/Фото: Stade-Roland-Garros

Због чега је Ролан Гарос тражио баш рекет? Можда зато што је током париских студија био опсједнут тенисом и зато што је редовно посећивао тениски центар гдје се рекреативно бавио овом игром.

Заједно са још једним француским пилотом извео је спектакуларни бијег 14. фебруара 1918. године, и прошао праву правцату пустоловину не би ли се дочепао родне груде. Њих двојица су морали да спавају на неком гробљу, једно поподне су чак провели у биоскопу, утопивши се у масу њемачког народа, и послије неколико пропалих покушаја, напокон, преко Холандије и Лондона стигли у Париз, гдје су дочекани као јунаци.

„Наравно да се враћам на фронт.“ Тим ријечима је Ролан Гарос одговорио новинару „Њујорк тајмса“ на питање какви су му даљи планови. Погинуо је изнад Ардена дан прије свог тридесетог рођендана, 5. октобра 1918. године, само неколико недјеља прије него што се Велики рат завршио.

Главе му је дошао њемачки „фокер“. Интересантно, управо је напредак технологије док је био у заробљеништву био кобан, тачније чињеница да је холандски инжењер Фокер осмислио пропелер синхронизован са знатно бржим митраљезом. Гарос је донекле сам наговијестио овакав развој догађаја, рекавши да је повратак послије три године „као устајање из гроба“ и да ће му требати времена да се „упозна са развојем“.

Фото: wikimеdia.org

Стадион „Ролан Гарос“ саграђен је за потребе Дејвис купа 1928. године (Французи су бранили титулу коју су освојила „Четири мускетара“: Жан Боротра, Рене Лакост, Анри Коше и Жак Бруњон), на три првобитна хектара земљишта које је Француској тениској федерацији (ФТФ) поклонио Рагби клуб „Стад Франс“, под само једним условом: да га назову по ратном хероју Ролану Гаросу.

Централни терен дуго није имао посебно име; данас се зове по Филипу Шатријеу, вишедеценијском предсједнику ФТФ, човјеку који је промијенио лице и наличје тениса, дао огроман допринос његовом развоју залагањем за „отварање“ према професионалцима, и знатно проширио сам стадионски комплекс „Ролан Гарос“.