Ако је судити по тренутном стању, ове школске године, у односу на прошлу, у ђачке клупе у Српској сјешће скоро 320 првачића мање.

Наиме, министарка просвјете и културе Жељка Стојичић изјавила је да ће, према прелиминарним подацима, ове године у први разред основне школе бити уписано око 8.700 првачића.

У школској 2024/2025, у први разред основне школе уписано је укупно 9.017 ђака.

Прије тачно пола деценије, односно 2019./2020. школске године, школовање у Српској започело је 9.420 основаца.

Није тешко израчунати да су, у међувремену, клупе намијењене првачићима опустјеле за чак 720 ученика. С обзиром на то да у одјељењима у Српској у просјеку има 19 ђака, за нешто више од пола деценије изгубили смо преко 35 одјељења првачића.

Стојичићева је истакла да упис траје до 31. маја, када ће се, како је нагласила, моћи говорити о прецизним подацима.

– Можемо бити задовољни ако број уписаних првачића буде на нивоу од прошле године. Имамо појаву да цифра са почетка године буде повећана, што је резултат миграција. Срећом, број оних који се враћају у Републику Српску је већи од оних који одлазе – поручила је Стојичићева.

Ако је тако као што министарка Стојичић тврди, како смо, онда, дошли у ситуацију да нам је број првачића за десетак година пао за 1.640 или више од 15 одсто?!

Ако биљежимо више повратака него одлазака, како је у последњих 10 година број основаца смањен за чак 11.730, што потврђује званична статистика.

Један од разлога јесте негативан прираштај, али су нам миграције, на што демографи константно упозоравају, далеко већи проблем.

Према неким процјенама, Српску је за 10 година напустило око 100.000 њених грађана – што оних са дјецом, што оних који су породице засновали у иностранству.

И лош наталитет у доброј мјери је посљедица тога да одавде бјеже људи који не желе да им дјеца одрастају у оваквом друштву, те они који су одлучни да своје насљеднике дочекају и подижу што даље од ове државе.

Наравно, никоме не би било криво да крај уписа покаже да ће и ове године у школске клупе сјести бар онолико првачића као лани.

А све и да ове године први разред упише исто дјеце као лани, нема разлога за богзна какво задовољство, јер нашем друштву, да би опстало и бар мало кренуло напријед, треба далеко више беба, првачића, основаца, средњошколаца, студената…

Са нестрпљењем чекамо крај маја, уз наду да неће бити у стилу – дај боже, кћери, да те бег узме, али око куће цигани ходају…

Аутор: Маја Радоја