У свијету, зимски туристички центри, као што је Јахорина имају значајан утицај на локалне заједнице кроз различите канале. Ово укључује економски допринос кроз боравишне таксе и друге доприносе буџету локалне заједнице, стварање радних мјеста, инвестиције у инфраструктуру, промоцију локалне културе и традиције, као и подршку спортским и образовним програмима.

Олимпијски центар Јахорина, такође доприности локалном становнишву на начин да велики број угоститељског особља, возача, достављача зарађује плату на Јахорини. Међутим, мало је локалних гостију на Јахорини.

У пракси, високе цијене скијашких карти, затим цијене паркиралишта као и цијене услуга довеле су до тога да се структура локалног становништва на скијалиштима ове олимпијске љепотице свела углавном на ски-инструктуре. Већ одавно је Јахорина дестинација која привлачи само богате туристе из земаља у окружењу, а љубитељи скијања из Источног Сарајева и Пала и не помишљају да се појаве на Јахорини.

- Требевићка жичара наплаћује повратну карту за особе које посједују личну карту БиХ у износу од 6 КМ, а за странце је та цијена 30 КМ. Зашто Олимпијски центар Јахорина не би тако формирао цијене за локалне скијаше? – пита се један 50-годишњи становник Источног Сарајева.

Многи становници Источног Сарајева десетинама година нису ни посјетили Јахорину, па и не знају колико је она данас урбанизована. Немају информацију о томе колико је на њој изграђено нових зграда и објеката. Знају да Јахорина „није за њихов џеп“, па и не иду тамо. Они који је посјете кажу да данас Јахорина више личи на Златибор, јер су се велике површине претвориле у бетон и асфалт. Кажу да је Јахорина изгубила ону чар којом је привлачила љубитеље зимских спортова.

Чињеница је да иза изградње Јахорине не стоји струка, већ да се развој и изградња одвија у складу са личним интересима малог броја богатих појединаца. То доводи и до ситуације да инфраструктура не може да испрати повећан број објеката.

Еколог Бојана Јанковић каже да превелика сјеча шума која претходи урбанизацији мијења екосистем у потпуности, нарушава склад природних процеса што доводи до негативних појава као што су ерозије, поплаве и различита загађења која могу директно утицати на локално становништво. Она каже да је главни проблем што долази до загађења питке воде, јер се ствара велика количина отпадних вода и фекалија.

Управо вода је тема о којој се дискутовало на сједници Скупштине општине Пале. Одборник Српске демократске странке Душан Газивода саопштио је да грађани Пала подносе терет историјског процвата Олимпијског центра, а да од тога немају никакве користи.

Због велике пажње и интересовања јавности коју је привукао овај наступ, снимак можете погледати у наставку.