Становништво Босне и Херцеговине је крајем јула ове године банкама било дужно 13,83 милијарде КМ, показују подаци Централне банке БиХ.
Иначе, према овим подацима, укупни кредити свим секторима су крајем седмог мјесеца ове године износили 27,47 милијарди КМ, што значи да су кредити становништву чинили половину укупних кредита.
Из Централне банке БиХ су навели да је у односу на јун забиљежено повећање кредита становништву за 171,6 милиона КМ или 1,3 одсто.
- Годишњи раст кредита становништву је износио 1,34 милијарде КМ или 10,7 одсто - навели су из Централне банке БиХ.
Када су у питању други сектори, након становништва, највише кредита код банака имају приватна предузећа, и то 11,1 милијарду КМ, па владине институције 1,4 милијарде КМ, јавна предузећа 736 милиона КМ, док су кредити осталим домаћим секторима крајем јула ове године били 361,5 милиона КМ.
Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, каже за "Независне новине" да раст кредита становништву прати истовремени раст депозита становништва у нешто већем проценту.
- Наиме, годишња стопа раста кредита становништву износи 10,7%, док су са друге стране депозити становништва расли по стопи од 11,7%. Другим ријечима, становништво више депонује средстава у банкарски сектор него што га кроз кредите повлачи. Разлози раста депозита становништва се налазе у расту плата и дознака из иностранства. Са друге стране, номинални раст зарада подиже кредитну способност грађана, што резултира већим обимом кредитних пласмана становништву. Ако изузмемо стамбене кредите, који представљају импулс за раст грађевинског сектора, сви други кредити су махом потрошачки и усмјерени на увозне производе. Из тог разлога раст потрошачких кредита кореспондира расту трговинског дефицита усљед неконкурентне домаће производње. На овај начин се одржава модел раста заснован на потрошњи и увозу. За његово одржавање неопходно је задужење или државе или становништва - истиче Млинаревић.
Додаје да одржив модел раста претпоставља оријентацију на раст производње и извоза.
- Дакле, умјесто у потрошачке, кредитни пласмани би требало да буду кроз канал инвестиција усмјерени у производне сврхе. Банке очигледно, усљед високе зараде на потрошачким кредитима и некаматоносним приходима, не занима преузимање ризика кроз пласмане кредита привреди и на тај начин подстицање одрживог раста у нашој земљи - рекао је Млинаревић.
Јован Василић, представник Савеза удружења потрошача РС и предсједник Удружења потрошача "Звоно" из Бијељине, сматра да грађани све више подижу кредите како би преживјели мјесец.
- Људи нам често говоре да морају подићи кредите или позајмице како би некако прегурали мјесец. Сад у августу или септембру људи подижу кредите због почетка школске године како би дјецу спремили у школу или за огрјев преко зиме. Поготово грађани узимају од микрокредитних организација јер се лакше добију кредити, док је код банака компликованија процедура, али су зато каматне стопе доста веће. То је најлошији могући начин за преживљавање, али нема другог. Разлог је и то што су цијене основних животних намирница доста повећане у односу на претходних неколико година - нагласио је Василић.
