Упорно инсистирање политичког Сарајева да 25. новембар слави као такозвани Дан државности БиХ представља својеврсни парадокс, јер се на тај начин у Федерацији БиХ /ФБиХ/ као “државни” празници славе догађаји који поништавају једни друге, рекао је Срни историчар из Источног Сарајева Александар Kостовић.

- Претеча данашње Парламентарне скупштине БиХ било је представничко, законодавно и извршно тијело Народноослободилачког покрета у БиХ, ЗАВНОБиХ - подсјећа Kостовић.

Не узимајући у обзир легитимитет тог тијела који је упитан, каже Kостовић, чињеница је да су 25. новембра 1943. усвојени постулати на којима је касније почивала Социјалистичка Република БиХ, а то је да БиХ није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска и муслиманска и хрватска заједница у којој ће бити обезбијеђена пуна равноправност свих.

- У исто вријеме, у дијелу ФБиХ редовно славе и 1. март 1992. године, када је одлучено да ће ова земља да почива на прегласавању и непоштовању права оних који буду у мањини. Не знам како то назвати него као кризу идентитета и немогућност или неспособност да се схвате политички процеси - рекао је Kостовић, који је и актуелни замјеник начелника општине Источно Ново Сарајево.

Поменути датум обиљежава се само у једном дијелу БиХ, односно у дијелу ФБиХ, што се у Републици Српској већ дужи низ година доживљава као јасна намјера политичког Сарајева да се успостављањем 25. новембра као такозваног Дана државности БиХ апсолутно дискриминише српски народ, као један од три конститутивна народа у БиХ.

У згради Предсједништва БиХ сваке године поводом такозваног дана државности БиХ буде уприличен пријем, којем су домаћини бошњачки и хрватски чланови, али никад ниједан члан Предсједништва БиХ из Републике Српске није присуствовао том догађају.

Парламентарна скупштина БиХ никада није усвојила закон о празницима на нивоу БиХ.