Она је Кристина Бенић, млада умјетница из нашег града, а фотографија је нешто о чему непрестано размишља.

Фотографија је њена љубав, а оно што њено око види, многи и не примијете.

Ова сјајна млада фотографкиња биљежи успомене, овјековјечује најемотивније тренутке живота, слаже мозаик најразличитијих емоција и својим фото-апаратом ствара приче које се урезују у памћење.

То су фотографије које гледате нетремице неколико минута, а у којима има нечега тако филмског, далеког и нечега тако животног, обичног и смирујућег. Као да у своје фотографије утисне сву своју сјету, све мисли, осјећања и сјећања.

Такве фотографије ствара Кристина.

У разговору за портал Катера Кристина је рекла да се фотографијом бави 4 године, али да љубав према фотографији и успоменама које она чува, гаји одувијек.

Још као дијете обожавала је гледати старе, породичне фотографије, а већину њих начинио је њен деда, од којег је, како сама истиче, и наслиједила дар за фотографисање.

- Одушевљавао ме тај замрзнути тренутак који, заправо и буди сјећања – каже Кристина.

Да је то њен професионални пут, а не само хоби, ова талентована дјевојка схватила је када је спознала да је фотографија за њу  више од страсти, да се идеје стално рађају, и да гдје год погледа види замрзнути тренутак. Када је почела биљежити те тренутке, знала је да је љубав према фотографији немјерљива и да је то њен животни позив.

У разговору за наш портал она је рекла да се труди да живи од фотографисања, али да себи оставља простора за умјетничко изражавање и пројекте који су у цјелости њена замисао.

- Својим успјехом сматрам сваку своју замисао преточену у фотографију – истиче Бенићева.

Осим неких основних, техничких правила које чине добру фотографију, Кристина каже да је за њу најважније да фотографија буди мисао и покреће емоцију, да прича причу, а да опет остане недоречена.

- Јер фотографију чини и оно што не видимо, што само наслућујемо – напомиње она.

Инспирацију проналази у свему око себе, у природи, догађајима, животним тренуцима, љубави, људима, фотографијама других фотографа.

- Највише пратим рад фотографа који се стилом у потпуности разликују од мене, јер различити фотографи имају и различите одговоре – додаје она.

За крај разговора Кристина нам је открила да себе не сматра великим умјетником, да још није у потпуности изградила свој умјетнички пут, али да се искрено нада да ће једног дана њене фотографије бити препознатљиве.

- Док фотографишем, уздам се у своје очи, свјетло и комуникацију са моделом, јер углавном радим портретну фотографију. Просто ме инспирише различитост људи, аутентичност лица, емоција и граница које скупа прелазимо – закључује ова сјајна дјевојка.