Предсједавајућа Савјета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто обратила се након што је завршена данашња сједница овог тијела.

На самом почетку, издвојила је усвајање Приједлога закона о управном поступку, а у коментару на остале тачке дневног реда, нагласила је расправу о информацији о проблемима превозника, коју је раније коментарисао министар комуникација и транспорта Един Форто.

Кришто је, такође, издвојила и усвајање финансијских споразума, те Приједлог правилника о измјени Правилника о унутрашњој организацији Канцеларије агената Савјета министара БиХ пред Европским судом за људска права.

— Овим приједлогом је отворен пут ка именовању нових агената на ову позицију — навела је Кришто.

Додала је и да ће 11. јуна бити потписан споразум са Фронтексом, који је усаглашен у претходном периоду, а овај датум је назвала „изразито важним“.

— То су ствари које ће на оперативном нивоу, између безбједносних институција БиХ и Европске уније, значајно помоћи у управљању мигрантским токовима и сузбијању незаконитог усељавања и борби против прекограничног криминала — рекла је.

Кришто је, затим, отворила простор за питања новинара, а прво питање односило се на случај „Виадукт“, односно приједлог рјешења који је пред министре стигао из Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

— Савјет министара је урадио свој посао и ми смо позвали институције да усвоје буџет. То је начин на који можемо дјеловати и извршити пресуду. Савјет министара је ту завршио посао, а парламент, као законодавна институција, има право питати од институција извршне власти шта раде и доносити своје ставове. Ми смо видјели те закључке парламента и ми смо одговорили са својим закључцима, сумирајући све што смо урадили као Савјет министара, те смо то доставили парламенту — одговорила је Кришто.

Предсједавајућа Савјета министара је коментарисала и тврдње министра финансија Срђана Амиджића да је министар иностраних послова БиХ Елмедин Конаковић „оштетио БиХ за 350.000 КМ лобирањем у Вашингтону“, рекавши како је Амиджић о овоме „није информисао“.

— Ја нисам видјела тај уговор, али сам на прошлој сједници питала министра о овој теми. Поставили смо питање правног основа за потписивање оваквих уговора. Ја не видим једног разлога за утемељење таквог уговора. Овакве ствари не могу бити политичке, да неко може у име БиХ причати. Да ли се позива директно на Устав БиХ? Не знамо. Видјећемо да ли постоји правна утемељеност и ако не постоји, да ли постоји нека одговорност за оне који су то урадили — рекла је Кришто, додајући како је на сједници Конаковић говорио како су то радили „привредници који имају интерес да то раде за БиХ.“

Неизбјежна тема била је и именовање Небојше Вукановића на мјесто министра безбједности БиХ, која је „доминирала“ остатком конференције за медије.

Кришто је у одговору на ово питање рекла да су „процедуре јасне“, али и да су „правне процедуре уско везане уз политичке.“

— На позицију министра, али и мене као предсједавајуће, долази се као приједлог политичких странака у складу с политичким договором који се направи у коалицији. Данас, само имамо споразум потписан током успоставе Савјета министара и ја, као предсједавајућа, у њему имам јасно дефинисано која позиција припада којој политичкој опцији и којем народу. Обавеза је онога који именује је да испоштује Устав, и у смислу да министар долази из једног или другог ентитета, да се зна тачно да је једнак број Бошњака, Срба и Хрвата. То су ствари од којих треба кренути. У оном тренутку када се испоштују те процедуре за именовање, може се говорити о томе. До сада, ствар је јасна — рекла је Кришто.

Затим је говорила о „медијским наводима да крши“ Закон о Савјету министара, рекавши како је то „нетачно“.

— Нека ми неко каже гдје сам прекршила закон. Након оставке министра безбједности (Ненада Нешића) коју сам прихватила у складу са законом, ја сам одмах доставила политичком партнеру којем ова позиција припада по коалиционом споразуму, којег имам и данас и који је непромијењен. Обратила сам се СНСД-у за позицију министра и предложен је министар (Горан Селак). Достављен је на процедуру именовања, односно провјере у СИПА-и и ЦИК-у. Када је то добијено, донијела сам одлуку о именовању и упутила је у Представнички дом. Министар је на крају одустао и прије сједнице Представничког дома. Нигдје мене не обавезују други рокови, нити се крше закони у било ком дијелу — рекла је, преноси Кликс.