Регулатива која се односи на тржиште лијекова у БиХ у искључивом је интересу велетрговаца и малопродајних ланаца апотека, због чега грађани у БиХ плаћају највеће цијене лијекове у односу на Хрватску, Србију и Црну Гору, показује анализа "Реална цијена лијекова" коју је, уз помоћ Центра цивилних иницијатива и УСАИД-а, урадило Удружење "Мисли добро".

Према подацима из ове анализе, девет лијекова од посматраних 13 из групе десет најпродаванијих лијекова у БиХ, најскупље су у региону.

Ова анализа је показала и да надзор над тржиштем лијекова, вриједним више од 700 милиона КМ, у БиХ практично не постоји.

- Правилник о начину контроле, обликовања и извјештавања о цијена донесен 2017. године, директор Агенције за лијекове је имао 60 дана да именује орган који ће вршити надзор над Правилником, али је Надзорно тијело именовано тек у децембру 2018. године, а због проблема са накнадама данас не функционише и не засиједа - рекао је Урош Вукић, члан Удружења "Мисли добро".

Анализа је показала и да БиХ има највећу велебродајну маржу од осам одсто, док је у Србији и Црној Гори она шест одсто, преносе "Независне новине".