Годишњи одмор од најмање седам дана не може да приушти чак трећина становника БиХ, показао је “Балкански барометар 2021”, а упућени истичу да то не чуди имајући у виду да ни просјечна плата не може покрити потрошачку корпу те да и они са вишим износима на рачуну љетују на кредит.
Истраживање је по налогу Савјета за регионалну сарадњу спроведено у шест земаља западног Балкана, а обухватило је око 6.000 грађана. Према том истраживању најлошије рангирана је Црна Гора, јер половина њених становника не може да приушти одмор од најмање седмицу дана. На одмор не може 33 одсто становника БиХ, 37 одсто становника Србије, 39 одсто Албанаца, као ни 45 одсто Сјеверне Македоније. Најмањи проблем са одласком на одмор имају становници самопроглашеног Косова, јер свега 11 одсто њих није у могућности да путује.
Економиста Александар Љубоја каже за “Глас Српске” да ови подаци нажалост не изненађују, ако знамо да 38 одсто становника земаља чланица Европске уније не може уопште да си приушти одмор.
- Очигледно је присутно стварање енормних разлика између богатих и сиромашних, јер су богати све богатији, а сиромашни све сиромашнији. Пред друштвено-политичким уређењима која су дошла са англосаксонских подручја попустиле су оне земље које су биле ослонац развоја и људског интелекта и културе, Француска, Њемачка и Русија па чак и скандинавске земље тако да се разлика у приходима између менаџера и радника разликује неколико стотина пута. То су трендови који су израз неолибералног капитализма - рекао је Љубоја.
Просјечна плата у Српској у јуну ове године износила је 994 марке и према ријечима синдикалаца није била довољна да покрије потрошачку корпу. Највећи износи лијежу на рачуне запослених у финансијским дјелатностима и осигурању и те плате премашују 1.500 марака мјесечно, док дупло ниже износе примају запослени у сектору грађевинарства.
Предсједница Синдиката радника грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности РС Драгана Врабичић каже да имајући у виду наведене износе јасно је као дан да запослени у грађевинарству не могу себи да приуште ни дан, а камоли седмицу одмора.
- И они који оду на љетовање, нажалост иду на кредит, који отплаћују најмање годину. То је тужно, али је сурова реалност. Четворочлана породица не може да подмири ни основне животне потребе са просјечном платом, а камо ли одмор. Додатни трошак за љетовање сада су и тестови на вирус корона - рекла је Врабичићева.
Да платежна моћ игра највећу, ако не и једину, улогу у овом случају, сагласни су и у удружењима за заштиту потрошача.
- Поскупјело је све, како код нас, тако и у региону, од основних животних намирница до смјештаја у одмаралиштима, а плате и пензије минимално расту. И онима који подмире све обавезе својим примањима претекне веома мало да би могли да си приуште вишедневни одмор. За многе је то нажалост само пуста жеља - поручио је предсједник Удружења за заштиту потрошача “Звоно” из Бијељине Јован Василић.
Цијене
Према подацима из туристичких агенција у Српској, цијене љетовања различите су у зависности од дестинације. На Јадранском приморју цијене апартмана крећу се око 100 марака за ноћ, док је за даље дестинације попут Турске за олинклузив услугу са авионским летом потребно нешто више од 1.000 марака по особи.
