Крајем јануара неурохирурзи и љекари Научноистраживачког института за медицинску приматологију уградили су у мозак павијана неуроимплант који враћа вид.

Апарат се назива ЕЛВИС. Направљен је како би вратио вид слијепима старости од 24 до 65 година. Притом се апарат може користити како код људи који су изгубили вид због неких околности тако и слијепима од рођења (човјек ипак мора бити одрастао са формираним мозгом).

Дјелимичан повратак вида постиже се уградњом неуроимпланта који кори великог мозга преноси контуре околног свијета са камере причвршћене на главу човјека (или, у нашем случају, павијана). Камера је постављена на обруч који се дању може ставити на главу, а ноћу пред спавање скинути.

У апарату се налази предајник који очитава слику и преноси је путем бежичне мреже неуроимпланту у мозгу. У току су претклиничка испитивања уређаја на животињама. Научници су електронику уградили у мозак мајмуна и послије зарастања ће почети испитивања.

"Планирали смо око 10 тестова. Све почиње од утврђивања облика геометријских фигура. Током теста мајмун ће имати задатак да помоћу новог вида предмете (троугао, лопту, коцку) убаци у одговарајуће отворе. То је само први тест који ће нам показати како се неуроимплант адаптирао на мозак мајмуна", рекао је Денис Кулешов, директор лабораторије Sensor Tech.

Примати су изабрани за тестирање, јер, према ријечима научника, по структури њихов мозак подсјећа на људски и најпогоднији је за овакво испитивање.

"Нисмо ослијепили животињу нити јој причинили неку трауму. Дали смо јој други компјутерски вид, који можемо даљински да укључимо и да јој у потпуном мраку омогућимо да види обрисе предмета", истакао је Кулешов.

Како изгледа "компјутерски" вид

Компјутерски вид се радикално разликује од онога на шта смо навикли у свакодневном животу. Човјек помоћу правог вида може да разликује боје и детаље на предметима, док имплант (у овој фази технолошког развоја) омогућава да се кори великог мозга преносе само контуре предмета.

"Околина изгледа као да је исцртана црним маркером. Видјећете контуре предмета без детаља. Једноставније говорећи, видјећете пред собом човјека, али не и ко је то", објаснио је Кулешов.

Према његовим ријечима, "контуре" ће слијепима омогућити да се крећу слободно улицом и да користе јавни саобраћај без помоћи паса или рођака.

Проблем "детаља" компанија планира да рјешава помоћу вјештачке интелигенције.

"Додаћемо гласног асистента који ће вам рећи да ли је пред вама Јелена или Михаил. У чипу ће се налазити база података о вашим рођацима и познаницима, помоћу које ће компјутер моћи да препозна ко се налази пред вама", додао је инжењер.

Када ће се појавити на тржишту и колико кошта?

Испитивање на добровољцима почеће 2024. године. Након завршетка тестова и сертификације ЕЛВИС ће се појавити на руском и страном тржишту.

Комплетан клинички циклус (апарат, операција, рехабилитација, болничка нега) коштаће пет милиона рубаља (око 70.000 долара).

На свијету постоје пандани руског уређаја, али њихова примјена је за пацијента знатно скупља.

"У Русији ће заинтересовани моћи да се пријаве да им држава плати операцију. У иностранству операција ће се плаћати", рекао је Кулешов.

Операцији може да се подвргне свако ко то буде желио како у Русији, тако и у иностранству.

Технологија лабораторије Sensor Tech биће доступна у медицинским установама крајем 20-их односно почетком 30-их година.