Манастир Тумане у голубачкој општини најпосјећенији је манастир у Србији. Ову светињу годишње обиђе најмање милион људи, а уточиште је за све који од Бога траже помоћ.

Мјесто гдје се сабира народ из свих српских земаља права је оаза мира, духовности, тишине и вјере, гдје се свакодневно дешавају Божија чуда, уз разна исцјељења.

Молитве упућене светом Зосиму Туманском и светом Јакову окупљају вјернике на овом светом мјесту. Све ово потврдио је за "Глас Српске" архимандрит Димитрије (Плећевић), старјешина манастира Тумане.

- Древна светиња која постоји на овом месту нешто више од шест векова настала је на месту живота, подвига и смрти прослављеног пустињака светог Зосима синаита, који је међу осталим синаитима у време кнеза Лазара дошао на ово свето место да се подвизава. Од настанка манастира Тумане па све до данас ово место је светиње која живи пуним сјајем - почиње причу архимандрит Димитрије.

Додаје да је овај манастир окосница најсветијих вриједности јер сабира наш народ.

Људи из Српске у великом броју походе ову светињу и управо постојање оваквих ходочасничких и светих мјеста показује да границе нису оно што одређују људи већ су границе оно што одређује Бог.

- Читав свет православни долази овде и не само православни, него и људи других вера тражећи благослов и утеху од туманских светитеља. Видите да у овом времену разних вредности оваква једна не само историјска, духовна, него и национална прича траје и има смисла, што показује народ који се овде сабира тражећи на овом светом месту благослов Божији. Ова светиња је симбол тога и зато је њен значај велики - каже старјешина манастира Тумане.

На овом мјесту, удаљеном само девет километара од Голупца, нема граница, јер је Бог присутан и сви свеци. Зато се и дешавају Божија чуда и исцјељења.

- Бог је овде померио границе у суштини и благословио је да се ово свето место појави овде и на овакав начин. Место утехе, благослова и сабирања верног народа и где имате такво сабрање, где више од милион људи посети светињу на годишњем нивоу, свакако да ће границе бити померене и из времена упловићемо у вечност - рекао је Димитрије.

Ово свето мјесто свакодневно посјећују хиљаде вјерника, како би приступили молитви и цјеливању моштију светог Јакова и светог Зосима.

- Овде се свакодневно служи света литургија и богослужење и монашки живот братства јесте приоритет овога манастира. Међутим, ту смо да послужимо народу Божијем који долази код светих Зосима и Јакова и у њихово име ми смо ти који ћемо да их примимо и угостимо - додао је Димитрије.

Људи долазе до светиње са свих меридијана, али и са различитим проблемима Молитве упућене туманским свецима лијече многе болести, а свједочења људи говоре и о томе како су свеци у живот вратили  и оне које су љекари отписали.

- Долазе људи са разним потребама и они који су болесни и који желе духовни мир, благослов, утеху и тако редом. Дар Божији је такав да су у овом времену свети Зосим и свети Јаков Тумански прослављени даром чудотворства и то ћете видети на сваком кораку и сваког дана. Мислим да нема ниједног тренутка у манастиру да се није неко чудесно знамење догодило. Народ просто чувши то од уста до уста, сабира се, осјећајући светињу на овом месту  - истакао је  Димитрије.

Каже и да су, када је братство обновило испосницу светог Зосима 2017. године са вјерним народом, обновили и један древни обичај који су руски монаси увели, а то је пресвлачење моштију светог Зосима уз литије са моштима од манастира до његове испоснице.

 - Одредили смо да то буде увек у недељу по Спасовдану. Ове године пресвлачење моштију је 5. јуна. Народ се сабира и долази из свих крајева света, ту буду десетине људи да приме благослов светитеља. И заиста је прелепо видети тај живи огњени стуб молитве који се из Тумана тог дана пружа до престола Божијег - то су хиљаде људи који у миру, радости и тишини очекују благослов Божији молећи светог Зосима - рекао је архимандрит Димитрије.

Просветитељска мисија

Братство манастира не ослања се на прилоге, већ раде како би били самоодрживи.

- Нисмо желели да манастир живи само од добровољних прилога људи и верника. Просто манастир треба да има своје делање, могућност за издржавање, јер сви треба да се трудимо колико је у нашем дару и могућностима. Тако имамо пастрмске рибњаке, десетак крава, пчеле, мини зоолошки врт, воденицу... Имамо и своју ракију, свој коњак. Сада треба нешто да радимо и по питању манастирске редакције, можда чак и постројење за производњу пива, али видећемо све - рекао је Димитрије.

Поред тога, увелико се ради и на новим објектима који су у изградњи, односно на изградњи конака.

-  Потреба се јавила с обзиром на то да много људи долази овде да посети светињу. Многи од њих, а наравно међу њима и људи који су тешко болесни, из далека дођу и треба да преноће у манастиру. Биће направљена зграда капацитета за 120  људи који ће моћи овде да преноће, испод ће бити један леп вински подрум и на трећем спрату биће велика библиотека од 50.000 наслова те дивна сала за предавања, да покажемо да поред духовног манастир има и просветитељску, културну мисију у народу -  наглашава  Димитрије.

А 29. маја сви који купе "Глас Српске" на поклон ће добити књижицу која се састоји од 32 стране, гдје су само нека од свједочења људи који су ту доживјели Божије чудо.

- Ми смо имали обичај сваке године пред пресвлачење мошти Светитеља да уз неки дневни лист поделимо у Србији  сведочења људи о чудима светог Зосима и светог Јакова. Ето ове године се пружила могућност да такав један пројекат остваримо и са нашим народом у Српској. Да покажемо да је то један народ и да граница може да постоји само онда када је људи у срцу своме направе и да других граница нема. Ето то је израз љубави, јединства и заједништва - вели Димитрије.

Наглашава да су се и у тешком времену епидемије вируса корона у манастиру сабирали вјерници.

- Манастир је увек био посећен, осим када је било закључавање, али чим је све отворено на неколико часова одмах је манастир био пун - каже Димитрије и понавља да нема дана да не прођу хиљаде људи кроз ову светињу.

Младима поручује да долазе у цркву и да вјерују.

- То је двоструки пут, не само од стране народа према цркви, него и обратно. Ми морамо да будемо уједињени - и свештенство са народом и народ са свештенством у тој мисији. Да улепшавамо живот једни другима, да се радујемо једни са другима, да носимо патње и тешкоће заједно у име Господње, да покажемо да смо ти који смо весници Господњи у животима наших ближњих - закључује .

Предање о Милошу Обилићу

Предање о Милошу Обилићу, манастиру и светом Зосиму овдје живи и данас.

-  Предање које сеже дубоко у векове, каже, да је ову светињу сазидао Милош Обилић који је нехотице ранио испосника - пустињака Зосима, синаита, који се подвижавао у оближњој пећини. Поневши га своме двору, видару да му излечи ране, на месту данашњег манастира Тумане, свети Зосим је рекао "Ту мани - нема лека, пусти ме да умрем" и ту га је Милош Обилић и сахранио. Када је дошло време да се ратује са Турцима, он је зидао манастир. Ту су га прекинули гласници кнеза Лазара са речима  "Ту мани задужбину и дођи да идемо у бој". И заиста је манастир Тумане доказ да је косовски завјет српског народа жив и у ово вријеме када нам се распарчава  све то што је наше, када нас протјеравају са вјековних огњишта и прекрајају историју - истиче Димитрије.

Аутор: Милош Васиљевић