На данашњи дан умрла је пољска физичарка Марија Склодовска, позната као Марија Кири, добитница двије Нобелове награде. Са супругом Пјером Киријем из руде урана издвојила је нове елементе радијум и полонијум.

Прва је жена која је стекла академску титулу париске Академије медицине и постала шеф Катедре за физику на Сорбони. Била је оснивач и директор Института за радијум у Паризу. С Пјером је 1903. подијелила Нобелову награду за физику, а 1911. сама је добила Нобелову награду за хемију.

Послије Пјерове смрти 1906. открила је радиоактивност торијума. У част брачног пара Кири, једна мјерна јединица у физици је названа "Кири".

Марија Склодовска је рођена у Варшави у Пољској, која је тада била дио Руског Царства. Њене прве године живота биле су испуњене тугом, обиљежене најприје смрћу сестре и четири године касније смрћу мајке. Истицала се својом марљивошћу и радним навикама, одбијала је чак и храну и сан да би учила.

Прва жена предавач на Сорбони

Након што је завршила средњу школу, доживјела је нервни слом. Због њеног пола и руске одмазде Пољској, због Сијечањске буне, није се могла уписати на факултет и зато је морала неколико година радити као гувернанта. Напослијетку, уз новчану помоћ старије сестре, преселила се у Париз и почела студирати хемију и физику на Сорбони, гдје је касније постала прва жена - предавач.

На Сорбони је упознала и удала се за Пјерос Кирија, који је ту, такође, предавао. Заједно су проучавали радиоактивне материјале, нарочито ураниј и уранијев смолинац, који је био радиоактивнији него уран излучен из њега. Године 1898. донијели су логичан закључак да уранов смолинац садржи неку непознату компоненту, радиоактивнију од урана.

Дана 26. децембра 1898. Марија је објавила постојање нове твари.

Након неколико година непрекидног рада и прочишћавања неколико тона урановог смолинца успјели су, напослијетку, изоловати два нова хемијска елемента. Првог су назвали полониј по Пољској, а другог радиј због његовог јаког интензитета радиоактивности.

"Као признање за њене заслуге за унапријеђење хемије откривањем елемената радија и полонија, изолацијом радија и проучавањем особина и спојева тог особитог елемента." (Образложење Нобелове награде, 1911.)

Марија је направила необичан потез, наиме, није патентирала процес изолације радија, и тако су га научна друштва могла неометано истраживати.

Била је прва особа која је освојила или подијелила двије Нобелове награде. Једна је од двије особе која је добила Нобелову награду у два различита подручја (други је Линус Паулинг) и једина жена која је добила двије Нобелове награде.

Афера и скандал

Након мужевљеве смрти наводно је имала аферу с физичаром Паулом Лангевином, ожењеним човјеком који је оставио своју жену, што је резултирало новинским скандалом, којег су измислили и потакнули Маријини академски протвници како би окаљали њен углед.

Упркос њеној слави цијењене научнице, која је радила за Француску, став јавности нагињао је ксенофобији – она је била странкиња из непознатог подручја (Пољска се још увијек посматрала као географско подручје под влашћу руског цара), које је било познато по знатној јеврејској популацији (Марија је била атеист, одгајана као католик, но то изгледа, није било важно).

Француска је у то вријеме још увијек осјећала посљедице афере Дреyфус, тако да је ефект скадала на јавност био још уочљивији. Као чудна подударност појављује се чињеница да је унук Паула Лангевина оженио унуку Марије Кири.

Разочарење у љекаре

Током Првог свјетског рата заговарала је употребу мобилне радиографије у лијечењу рањених војника. Одмах након почетка рата уновчила је своју и мужеву златну медаљу Нобелове награде за ратне напоре. Године 1921. путовала је САД-ом, гдје је била тријумфално дочекана. Ту је жељела прикупити средства за истраживње радија. У својим каснијим годинама, била је разочарана великим бројем љекара и произвођача козметике који су користили радиоактивне материјале без опреза.

Марија Кири је умрла 1934. године у љечилишту Sallanches поред Passyja. Узрок смрти била је леукемија, највјеројатније узрокована превеликим излагањем радијацији током вишегодишњег истраживања.

Годину дана након њене смрти, њена старија кћер Ирена Жолио-Кири, освојила је Нобелову награду за хемију.

Пепео Марије Кири и њезиног супруга је 1995. године премјештен у паришки Пантеон.