Обиљежавање манифестације „4. август - да се не заборави“, коју организује Општинска борачка организација „Илиџански борац“, почело је данас служењем литургије и прастоса у Храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима и традиционалним „Маршом одбране Војковићи – Илињача“.

Предсједник Предсједништва Општинске борачке организације „Илиџански борац“ Саша Шкобо истакао је да је Илињача у минулом рату имала стратешку позицију са које се вршила контрола и штитила прва линије одбране Илиџе.

Он је подсјетио да Општинска борачка организација „Илиџански борац“ манифестацију организује од данас до 6. августа у знак сјећања на дане одбране Војковића, Грлице и Крупца у Одбрамбено-отаџбинском рату.

- Низом спортских и културних догађаја обиљежавамо одбрану овог краја Источног Сарајева, а наредних петнаестак дана ћемо се дружити на спортским теренима и у цркви. Спортски дио креће 27. јула, а 4. августа биће служен помен погинулим порцима и уприличен пријем за породице погинулих бораца, те дружење бораца – рекао је он.

Горан Шеховац, предсједник Скупштине Општинске организације „Илиџански борац“, истиче да је Илиџа била специфична територија, „веома опасна и критична за одбранити“.

- Илиџа је била подијељена у два дијела, дио урбане Илиџе, Блажуј и дио око њега, и овај дио, Војковићи, Крупац, Грлица, Касиндо, Горњи и Доњи Которац, те у више бригада. Била је веома лоша веза и за комуникацију. Општина Источна Илиџа дала је 1.068 бораца за темеље Републике Српске – рекао је он.

Фото: Центар за културу и информисање Источна Илиџа

Шеховац је још једном поновио да су борци Републике Српске, борци ове регије, само бранили своју териоторију, наглашавајући да је ова територија током Одбрамбено-отаџбинског рата била опкољена.

- Са Игмана и брда су муслиманске снаге и брзе интервенције „тукле“ по Војковићима, Грлици и Крупцу. Борац Републике Српске у Војковићима, Грлици и Крупцу није имао гдје да побјегне, јер је иза леђа имао жену и дјецу – рекао је он.

Он је подсјетио и на неке од активности које ова борачка организација спроводи на годишњем нивоу.

- Заједно успјешно радимо на плану и његујемо културу сјећања. Организујемо походе на Илињачу и Кланац, као и одлазак око 800 основаца на Нови Зејтинлик на историјски час – напоменуо је он.

Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић подсјетио је да је Друга сарајевска бригада била у саставу Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, као и да се данас прославља крсна слава спомен капеле погинулих бораца ове бригаде.

- Ово је још једна прилика да се сјетимо свих оних који су дали своје животе за стварање Републике Српске и помолимо се за њихове душе, али и да се сјетимо свих преживјелих бораца који данас живе и раде у Републици Српској и труде се да она буде боља од онога што је данас – рекао је он.

Божовић сматра да је Република Српска морала боље да се одужи својим борцима, који, како каже, не заслужују статус какав тренутно имају.

- Република Српска је морала да посвети много више пажње, прије свега демобилисаним борцима, ратним војним инвалидима, те рјешењу статуса породица погинулих бораца. Чињеница да још нису исплаћена средства за пројекат збрињавања и новчане помоћи преко надлежног министарства у Влади Републике Српске говори о односу власти према овим категоријама – навео је он.

Према његовим ријечима, важно је његовати културу сјећања, те оно што се дешавало у Одбрамбено-отаџбинском рату пренијети будућим генерацијама, како би запамтиле и не дозволиле да се нешто слично опет догоди.

Упркос великим врућинама које из године у годину прате „Марш одбране Војковићи – Илињача“, Божовић истиче да је задовољан одзивом, посебно присуством младих људи и бораца.

Четвртог августа 1992. године у раним јутарњим часовима почео је напад на Војковиће, Грлицу и Крупац, а само захваљујући херојској борби становника ових насеља спријечена је намјера непријатељских снага да заузму Илиџу и крену према Палама.

Током борби које су вођене 4. августа погинуло је седам, а тешко рањено 14 припадника Друге сарајевске бригаде, док је у току Одбрамбено-отаџбинског рата на овом подручју укупно страдало 217 бораца.

За одбрану вјековне српске земље и народа своје животе је дало седам српских јунака: Берибака Тихомир, Божовић Мирко, Крстовић Момчило, Мијовић Мирко, Нинковић Радивоје, Симанић Василије и Шеховац Милинко.

Свједоци тих дешавања једнодушни су у оцјени да је ријеч о херојској одбрани српских насеља и становништва тадашњег Српског Сарајева.

„Марш одбране Војковићи – Илињача“ израз је жеље да се покаже да су српски борци и српско становништво само бранили своје домове и породице како не би постали жртве муслиманских оружаних снага, као и прилика да се младима пренесе истина о историјским данима 1992. године.