Небојша Ðурић, виши асистент на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету (АГГФ) Универзитета у Бањалуци, само седам мјесеци након што је ријешио математички проблем стар четири деценије, ових дана је оспорио резултат познатог руског математичара Вјачеслава Јурка.

Наиме, Ђурић, који ради као виши асистент за ужу научну област Математичка анализа и примјене, запослен на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањалуци, и Сергеј Бутерин, руски математичар са Државног универзитета Саратов, објавили су научни рад "О нејединствености конструкције Штурм-Лиувиловог оператора са кашњењем" у престижном научном часопису "Communication in Nonlinear Science and Numerical Simulation" са импакт фактором 4,11.

Ријеч је о раду у којем је оборен резултат професора Јурка, професора на Државном универзитету Саратов и једног од водећих свјетских научника специјализованих за инверзну спектралну теорију.

Професор Јурко је до сада објавио девет монографија и више од 500 истраживачких чланака, од тога преко 170 научних радова посвећених управо инверзним спектралним проблемима за различите класе оператора.

Ђурић је за "Независне новине" рекао да је прије седам мјесеци објављен резултат математичког проблема стар више деценија, на којем је радио заједно с руским колегом Бутерином.

-Већ тада се родила сумња у резултат професора Јурка, који је објављен прошле године. Ми смо почели интензивно да радимо на овом проблему. Испоставило се да је овај проблем много тежи него што смо претпоставили, међутим управо због првог резултата радили смо напорно- рекао је Ђурић.

Истакао је да су до рјешења дошли користећи нумеричке симулације.

-То су математички софтвери који су нас наводили како бисмо ми дошли до рјешења- казао је Ђурић.

Напоменуо је да то не значи да рачунар рјешава проблем, већ служи само да наводи математичаре, а они су ти који дају теоријско рјешење математичких проблема.

-Занимљиво је да су се рачунари развили посредством математике, а сада рачунаре користимо да бисмо лакше рјешавали вишедеценијске математичке проблеме. Можда је то и разлог зашто се ови проблеми нису раније могли ријешити- навео је Ђурић.

Ђурић је казао да то што се чини да у кратком периоду ниже успјех за успјехом не значи да он релативно брзо пише научне резултате, јер је на рјешењу вишедеценијског математичког проблема радио двије године.

-На новом проблему сам радио шест мјесеци, али је то био исцрпљујући рад. Сваким даном сам давао свој максимум. Прије свега је кључно то што сам, због рјешавања претходног проблема, добио велику енергију да наставим- казао је Ђурић.

Додао је да су му додатну мотивацију дали медијска пажња и подршка пријатеља и познаника.

-Због тога свега сам добио хипермотивацију, осјећао сам се одговорним да наставим, да пишем још боље резултате- закључио је Ђурић за "Независне".

Подсјећања ради, прије седам мјесеци Ђурић и Бутерин су објавили рад "О отвореном проблему конструкције оператора Штурм-Лиувиловог типа са кашњењем" у научном часопису "Applied Mathematics Letters" са импакт фактором 3,85.

Ријеч је о раду у коме су ријешили математички проблем стар четири деценије, а што је изазвало велико интересовање у свјетској математичкој заједници.